Ivanin rečnik ludih tridesetih: LJ kao LJuljaška
Piše: Ivana Jovanović
Osim što možeš da uđeš u farmerice iz studentskih dana, druga dobra stvar kod fit figure u ovim godinama je ta što svoju sredovečnu „pozadinu“ bez problema možeš da smestiš u ljuljašku na dečjem igralištu. Naravno, kada nema dece u okolini. I te izbledele farmerice i ta ljuljaška dođu mi kao vremeplov. Poželim s vremena na vreme da se vratim unazad (iritira me moderna „mantra“ da se uspehom smatra samo gledanje i koračanje napred, jer to bi značilo odricanje i zapostavljanje sećanja i svega što je bilo, a to što je bilo je mnogo više naše nego sve ono što bi tek moglo da bude), uvučem se u stari džins, slušam svoju muziku, kupim parfem iz devedestih, ljuljam se krišom u parku…
Kako sam se uopšte setila ljuljaške? Probala sam „lebdeću“ jogu. Ja, koja od rekreacije godinama upražnjavam samo džoging u prirodi, prvi susret sa jogom doživela sam u ljuljašci od svile. Akrobacije koje je instruktorka izvodila su zaista zadivljujuće, ali za mene je najdragoceniji utisak bila prva vežba – upoznavanja sa svilenom ljuljaškom. Sela sam u veliku maramu koja je visilia sa plafona, zaljuljala se i poletela.
Nisam promenila mišljenje o jogi. I dalje me ne zanima. Ali ta ljuljaška! Taj osećaj da letiš kroz prostor slobodno, da ti noge ne dodiruju tlo, da si u novoj dimenziji. To možeš samo na tri načina: kad si dete, kad se zaljubiš i kad se ljuljaš. Prva dva – bilo pa prošlo. Na ljuljašci i dalje mogu da letim. Baš me briga šta će ko da misli – objašnjavam sva ushićena mužu isto veče, nakon časa lebdeće joge.
Čekaj, čekaj, kako misliš „bilo pa prošlo“?! Ja bih rekao da sam još uvek tu. Ili živim u zabludi? – smeška se, ali nisam sigurna da je to adekvatna grimasa za ono što misli. Ipak se dobro znamo. Voli da je na prvom mestu. Sama sam kriva.
Ma, ti i ja smo tu. Gde bismo bili! Čvrsti i stabilni. Zar nam nije to bio i cilj? Dok nas sudbina ne rastavi, daleko bilo. Ali ja ti pričam o „nestabilnosti“. O lebdenju. O nemanju podloge. O ludosti. O „zbogom pameti“. Kaži mi da ljuljaška nije najbolji i najbezazleniji način da sve to doživimo, a da nikoga ne oštetimo, nikoga ne povredimo, niti uvredimo? Osim možda decu na igralištu, jer im se ubacujemo u red za ljuljanje.
Članak se nastavlja posle reklama
Pogledao me je ispod oka, spreman da poentira:
Znaš li ti onaj čuveni Kaporov citat o tome šta je ljubav? Ja slikovito pamtim baš onaj deo „ljubav je kad ustupiš ljuljašku u parkiću kada je na tebe red da se ljuljaš!”. Eto, ja bih je tebi ustupio. Ali večeras imam bolju ideju za lebdenje. Sipaj nam po čašu vina, pa da se ušuškamo i zaljuljamo neki film na Netflixu.
I bi tako kako je hteo. Sama sam kriva.
Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje