Ivanin rečnik ludih tridesetih: J kao JAGODE

Piše: Ivana Jovanović

Duži dani, više sunca, energije, raspoloženja. Tako se, između ostalog, definiše proleće. Razmišljam ovih dana, pospana i nikad umornija, dok maštam o dugom godišnjem odmoru, da ova plastična definicija proleća eventualno može da prođe kod dece. Ali, ne i kod ljudi u našim godinama. Evo zašto: svakog jutra skupljam slučajno zaostale mrvice snage i elana, da bih u sedam uopšte ustala iz kreveta i upustila se u avanturu zvanu – dug dan jedne žene.

Spava mi se, mišići olabavljeni, blaga vrtoglavica, čak mi ni miris kafe ne prija. Trajno stanje ili prolazna faza? Sunce samouvereno, kroz rupice na roletnama, pravi igranku na zidu sobe. Simpatično mi je, čak, u svojoj nameri da me razdrma, ali…I dalje ležim i brojim mrvice. Biće dovoljno za danas. Za sutra ću misliti sutra. Baš me je iscrpela ova duga zima. Možda bi pomogao neki vitaminski buster?!

Razmišljanje prekida zvuk sms-a. Ko je u sedam i deset? Pa da li su normalni? Kad ustaju ako u sedam već rade? Uzimam u panici telefon, već sam nabaždarena na frku vezanu za posao. Čitam : „Drage moje, dobro jutro. Organizujte se kako znate, čekam vas danas u šest kod mene. Otvaram sezonu jagoda! Pozdrav sa pijace. Btw – slavim, reći ću vam šta kad se vidimo. Jelena“.

Ono što ne može sunce, mogu prijateljice. Jelena me je razbudila. Jedina od svih nas razume se u slatkiše i pravi najbolje torte, sto posto je neko čudo sa jagodama smislila. Dok sam pila kafu, zagledana u sunčani april u Beogradu, pojavi se, ni od kuda, hrpa onih mojih dragocenih mrvica koje skupljam svakog jutra. Padaju po meni kao konfete. Kakva sreća! Biće ovo, možda, vrlo dobar dan, pomislih, i pođoh da budim ukućane.

Završi se nekako poslovno-formalni deo dana, bez previše stresa. Decu zatičem u svom elementu, situ i zadovoljnu, rade šta im se kaže. Ona mala ponavlja bezbroj puta: „Mama je srećna“. Ja jedva čekam šest da čujem vesti. A baš mi se i jede nešto slatko.

Na drugom kraju Beograda čuje se zvono. Jedno, pa drugo, pa treće. Sve smo tu. Jelena nasmejana, čavrlja nešto bezveze, ne spominje ni vest ni tortu s jagodama. Izgubi se na tren. Sad će torta, pomislih. Kad evo Jelene, sa flašom proseka. Malo je promućka, puče čep. „Imaćemo bebu. Trinaesta nedelja. Sve je ok.“

Zbog mučnine joj se gadi hrana, ništa od torte do daljnjeg. Ali jagode u malo ledenog vina – jednostavno ne može da odoli, kaže. Jagode su slatke i sočne, zamirisala cela soba. Stvarno je šteta ugušiti vitaminsko-aromatični prolećni buster piškotama i šlagom. Osim toga, uz vino sve bolje klizi – i vitamini, i lepe vesti, i umor…

Mama se vratila kući još srećnija. Mrvica ima dovoljno za narednih nekoliko dana.

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje