JA VERUJEM U BLOGA. I prinosim mu ovu žrtvu…
Da li ste znali da državni praznici ne važe u surovom svetu web izdavaštva? Ja sam to saznao jednog jutra, nazovimo ga današnjim, čisto priče radi.
Zapravo, moja uvek budna radnička savest počela je da me kinji negde oko 2:56AM, kada sam u isto vreme osetio da ću zaspati na sred žurke (ionako je bila u veoma silaznoj putanji), ali i da se pitam treba li da pišem L&Z tekstić i ove nedelje?
Ne budem lenj pa sročim upitni e-mail dragoj urednici i pošaljem ga putem smartfona. Pametan telefon i priglup vlasnik odlična su kombinacija. „Treba, naravno!“ bio je odgovor. OK, samo maaalo da odremam i eto teksta.
Već 10 sati kasnije evo mene ornog i spremnog za rad. U kul i fensi verziji, nazovimo je i potpuno lažnom, čisto priče radi, ja silazim u restoran hotela, naručujem ceđeni sok od nečeg skupog, otvaram moj laptop (nek bude Mac, kad već fantaziram) i krećem da kucam, a svi okolo žele da virnu.
Meanwhile, in real life, silazim u hodnik hotela, čekam da ovi što im bus kasni odu iz restorana i nemam Mac. Nemam uopšte kompjuter. Ali, imam već pomenuti telefon! Drage moje dame, gospođe, gospođice i drugarice, predstavljam vam prvi blog ovog portala iznabadan smrznutim prstima po ekranu kineske verzije iPhonea (ZTE, bio džaba uz tarifni paket koji imam).
Članak se nastavlja posle reklama
Vidite kako čovek može da se oseća jadnjikavo i uz pomoć savremene tehnologije. SNG!
Dobar Lik