Kako je Samantha postala Carrie?

Šta mislite šta sam prvo uradila nakon što sam prihvatila predlog da pišem kolumnu za L&Z?! Skačući do plafona i hvatajući se za luster istovremeno, stavila sam status na FB, i to: „I got deadline!“. Potom sam sipala sebi pićence, omiljenu crveno-belu mešavinu kamparija i džina. Omiljenu iz više razloga. Najpre, jer sam duboko i neizlečivo emotivno vezana za tu kombinaciju boja (Crvena zvezda!!! Crvena zvezda!!!). Drugo, da bih podgrejala emocije, jer bez njihovog iznošenja ili, kako bi to zlobnici rekli, bez prljavog veša nema dobre priče.

A onda sam se uvalila u svoju everyday-business-fotelju, stavila laptop u uobičajeni položaj na kolenima i počela s pisanjem. Život piše romane, a kome se posreći – kolumnu!

Foto: Srđan Bosnić

Pa ako u međuvremenu ne postanem alkoholičarka, a vi budete dovoljno (čitaj: besomučno) kliktali i sharovali moj tekst, na dobrom sam putu da postanem baš prestižna kolumnistkinja. Ko zna, možda se vidimo i na sledećem Sajmu knjiga. Đavo ne spava, a ja bih baš volela da se malo šepurim u Pradi. 😉

Svaka direktna asocijacija na Carrie i potvrda FB zavisnosti, naravno, sasvim je namerna i nezaobilazna.

Kada je saznala za moje pisanije, najvickastija i najlepša od mojih prijateljica Jelena D. rekla je: „Oho, znači uskoro kreće specijal ‘Kako je Samantha postala Carrie!“ Bezobraznica. Otuda i naslov, kako god to ko shvatio. 😉

Jedina prava muška ruka i moja podrška u životu trenutno je moj kum. Znamo se od ranog detinjstva i on je „moja najbolja prijateljica“. S njim delim najintimnije detalje iz svog života. On zna sve, ogoljeno do koske. Znajući da sam potpuno iskrena, direktna, britkog uma i još bržeg jezika, zabrinuto je prokomentarisao da je danas najgora muška kletva „dabogda ti bivša riba postala kolumnistkinja“! Kukavica. 
Kada sam kao tinejdžerka sanjarila o pisanju, zamišljala sam i svoj crno-beli portret – nalakćena na prekrštene dlanove ispod brade. Ali moj kasniji život je ophrvao vatromet boja, prošla sam celo gradivo, mada i dalje padam na ispitima. Ipak, crna je izletela iz ormana, a boje su postale moji najbolji prijatelji. Visoke potpetice su to oduvek i bile. Najpre mamine, a onda su sve koje su mi se ikada dopale postale moje. Komšije često ostaju zatečene veštinom mog brzog hoda na dvanaesticama, niz strme dorćolske ulice, te se ozbiljno zabrinu za moju bezbednost…
U ovom trenutku možda bi mi više od kolumne prijao bingo ili sedmica na lotu, ali ponekad slava i bogatstvo ne idu zajedno. Moraću još neko vreme da budem zaposlena u svojoj PR agenciji. S verom u Boga (ne teološkog) i astro-prognoze, o kojih sam zavisna, doći će i taj dan da se konačno osmelim i kažem sudbonosno DA. Za ljubav ponajviše hrabrosti treba. Red je da se i ja lepo i bogato udam i da onda na miru mogu najpre da skinem mamu s vrata a onda i da se u potpunosti posvetim humanitarnom radu. Doduše, već neko vreme posvećena sam njemu, stavljajući svoje znanje i iskustvo, stečeno u domenu marketinških komunikacija i PR-a, na raspolaganje deci oboleloj od raka i njihovim roditeljima.

Jednim delom tako zadovoljavam i svoju unutrašnju potrebu za materinstvom, iskustvom koje još uvek nisam doživela. Iako se poslednji voz, na liniji 43, polako bliži svom konačnom odredištu, ja to i dalje želim.

Volim da kažem da kada učenik bude spreman, učitelj će se pojaviti. To je moj odgovor i na često postavljano pitanje zašto se još uvek, Bože moj, nisam udala. Ako isto pitate moju prijateljicu Lenku, ona će, bez dvoumljenja, reći da ja to jednostavno nisam htela. Bestidnica.

Nada je ponekad čisto gubljenje vremena i zaluđivanje neizvesnim vremenom budućim, umesto uživanja u onome što trenutno imamo. Fizika kaže da se izgubljeno vreme ne može nadoknaditi. Ali, ukoliko dovoljno jako zatvorimo oči i stisnemo usne i zube, dopustimo mašti da nas nosi kroza zvezdanu vasionu naših najintimnijih želja, neke mogu i da se ostvare. Zato, pazite šta želite jer, kako kaže moja trenutno omiljena muzička zvezda Byonce: Once you kill the cow, you have to make a burger! Ili je to bila Gaga. Svejedno, volim ih obe.

Blizanci u meni vesele se igri, provokaciji i gore od uzbuđenja, a razumna i odgovorna Devica gleda da loptu spusti na zemlju i dođe do poena u gostima, bez uvlačenja u arbitražu zainteresovanih strana. Svakako se nadam da ćete me videti na autobusu (pa, sećate se valjda kako počinje „Seks i grad“). To je bio moj jedini uslov da pišem za vas.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose sa javnošću CORE Relations