Kada počneš da rasteš, neko ti kaže „uozbilji se, život nije igra“ i pokvari sve

Piše: Katica Đorđević, motivator i lajf kouč

Da li verujete da postoji nešto neobjašnivo što izaziva sreću koja ni sa čim ne može da se poredi? Kada meni neko spomene čudo, ili kada bi me neko ranije upitao šta ja zapravo mislim da je čudo, uglavnom sam pomišljala na magiju. Da, upravo to je meni bilo u glavi – magija.

Ali ne ona crna magija, vradžbine ili bajanja, već magija koju proizvodi dobra vila iz Pepeljuge ili čarobnjaci poput Harija Potera. Zapravo, kada sam odgledala prvi put taj film, ja sam želela da postanem Hari Poter, i često sam noću pre spavanja imala običaj da kažem „Bože ako postoji neki čarobni štapić, pošalji mi ga, hoću da budem Hari Poter“.

I možda to vama deluje smešno jer svako blesavo dete koje pogleda taj film, na trenutak poželi da je to jedina realnost za koju zna. Međutim, moja opsesija da vidim magiju ili čuda u svom životu nikada nije prestala. Milion puta sam sanjala da letim na toj čuvenoj metli, ali metlu imam kod kuće. Ono što sam ja htela je čarolija, magija i štapić iz koga će izlaziti te iskrice svetlosti koje menjaju sve što poželiš.

Razmišljala sam šta bih ja to uradila da zaista imam neku moć da sve promenim. Verujem da je svako od vas jednom u svom životu seo i razmišljao o onome „šta bi bilo kad bi bilo“.

Na takve misli posebno nas navodi kraj godine, kada uglavnom sabiramo milion zamišljenih nula i shvatimo da ni ove godine nismo uspeli da uradimo apsolutno ništa od svoga života. Moj život je uglavnom odlazio u minus. Da je moj napredak bio račun u banci, završila bih u zatvoru zbog debelog minusa.

Pročitajte i… Da, ja sam uspela bez dinara u džepu. Jedna rečenica je promenila SVE

Ali, sigurno ste razmišljali kako bi želeli da stvorite dvorac, da živite u nekoj bajci, da imate toliko bogatstva da nikada više ne morate brinuti, da imate princa kao iz bajke, da svaka vaša priča dobije srećan kraj, da radite ono što volite i u čemu uživate, da steknete slavu i priznanja, da sve ljude na planeti načinite bogatim. Međutim, onda se trgnete, vratite se u realnost, i shvatite da nema čuda, da niste u bajci, da ne možete da dobijete ni ponija, a kamoli princa, da mažete džem na hleb i da uvek plaćate pola računa za struju jer ako platite ceo onda nemate za hranu, da vam je dete bolesno, muž vas vara, porodica vas mrzi, radite za crkavicu… i sva mašta ode niz vetar.

Guliver/Getty Images

Čitav taj proces maštanja odlazi niz vetar samo zato što imamo totalno promašenu definiciju čuda, jer čudo je stvar percepcije i čudom ili čarolijom mi smatramo samo ono za šta duboko verujemo da je nemoguće da se desi.

Do skoro je svuda bilo priče o smrtonosnoj neizlečivoj bolesti, a sada sve više „nekim čudom“ kancer više nije neizlečiva bolest. Vratite se malo unazad, krenite kroz istoriju pa nakon toga ponovo razradite svoju definiciju čuda.

Nekada je mnogo toga delovalo nemoguće!

Delovalo je nemoguće prevaliti ogromne kilometre, jer je konj morao da vas nosi na leđima, neko je shvatio da se putovanje mora unaprediti i izmisilio nešto što je tada delovalo nemoguće AUTOMOBIL, VOZ, AUTOBUS, KAMION, MOTOCIKL, BICIKL… Nije bilo moguće leteti pa je neko rešio da IZMISLI AVION. Ma nije bilo moguće imati telefon, računar, svetlost, šporet… nije bilo moguće imati bilo šta na struju, pa se „nekim čudom“ i to desilo.

Nije bilo moguće da muškarac rodi dete, da žensko postane muško, da se beba začne u epruveti. Nije bilo moguće izlečiti upalu pluća, otići na Mesec ili skakati iz svemira. Nije bilo moguće da ljudi iz celog sveta mogu pročitati ovo što pišem… I za mene nije bilo moguće da se rodim normalna, rekli su da neću imati ruke ili noge. Mnogo toga nije bilo moguće. Sve ovo što mi sada imamo uzimamo zdravo za gotovo, ne mislimo da smo svedoci prevelikih čuda. Sve što je dostupno ljudskom biću postalo je rutina i navika, postalo je već viđeno… A sve ono što je više puta viđeno polako počinje da bledi u našim očima, isto kao i naš život, koji je postao dosadna i mučna navika jer nema čuda.

Čuda su, dragi moji, dostupna zahvalnom srcu, dostupna su onome ko ceni i poštuje postojanje svega što koristi i što mu je dostupno. Kada smo bili mali nije nam bilo potrebno da nas neko ubeđuje da budemo srećni i zahvalni, jednostavno smo tako rođeni, jer to istinski i jesmo. Niko nije morao da nas ubeđuje da jurimo za jatom leptira i da radosno duvamo precvetali maslačak. Niko nije morao da nas uči da budemo zahvalni jer smo svojim postojanjem i postupcima to svakodnevno potvrđivali. Niko nije morao da nam kaže „Raduj se, budi srećan“ jer mi smo se sami radovali svicima koji su obletali oko nas. Pa, ko od nas sada vidi sreću u mravima koji nose mrvice hleba ka mravinjaku? Da li se sećate trenutaka kada ste igrali žmurke i živeli za to da bežite od „ledenog čike“. Zar se ne sećate da je za vas nekada bila magija kad pobedite u igri „između dve vatre“? Jedva smo čekali da nas neko zaljuja na ljuljašci toliko visoko da nam se creva od uzbuđenja prevrnu. Svaki dan smo bili svedoci naših malih čarobnih čuda.

Pročitajte i… Odrasla sam tamo gde ,,NEMA’’… gde se često čulo ,,POCRKAĆEMO OD GLADI… NEMA PARA!’’

Onda kada kreneš da rasteš, neko ti kaže „UOZBILJI SE ŽIVOT NIJE IGRA“. Sutra i ti postaneš nadrndani roditelj koji isto to uči svoju decu bez obzira na to što ti je ona iskra koju su ti uskratili uvek falila.

Mi smo jednostavno zaboravili kako da vidimo čuda, jer zatrpani smo crnilom toliko da više nemamo pojma kako da se vratimo na pravi put i kako da se radujemo. Da umemo da se radujemo, nikada ne bi postojao motivator pa ni lifecoach, eto još čuda. Eeeej, ljuuuuudi… toliko smo nesrećni da neko o tome mora da nas uči, da neko mora da nas vuče za rukav da bi naučili da se raadujemo i da očekujemo nešto bolje.

Zašto nam je toliko potrebno da shvatimo magičnu reč „ZAHVALNO SRCE JE MAGNET ZA ČUDA“?

Postoji mnogo dokaza da zahvalnost na onome što imate privlači još više razloga da budete zahvalni.

A isto još jedan citat ,„ONAJ KO JE ZAHVALAN NA SVEMU ŠTO IMA, DAĆE MU SE OBILJE SVEGA. ONAJ KO NIJE ZAHVALAN, OD NJEGA ĆE BITI ODUZETO I TO ŠTO IMA“

Znam ja zašto, zato što mislite da vam je život toliko loš da nemate na čemu zahvaliti, ali ovo će vas naterati da se zamislite“

„Hajde da se uzdignemo i budemo zahvalni za to što,ako nismo naučili danas mnogo bar smo naučili malo, a ako nismo naučili ni malo bar se nismo razboleli, a ako smo se razboleli bar nismo umrli, pa hajde da budemo zahvalni“, Buda

Da li ste svesni da vam je za bolji život potrebno da pobedite ponovo i da uhvatite užarenu loptu koja leti prema vašem licu? Potrebno je da se igrate jer život i jeste igra kao „između dve vatre“ i ako ste kao dete uspeli da uhvatite loptu ili da se izmaknete da vas ne pogodi, zašto ste dozvolili da vas život pogodi u glavu iznova i iznova?

Videćete u svom životu čuda kada svoj život shvatite kao čudo, kada shvatite kolika borba je bila potrebna da bi se vi uopšte začeli. Naći ćete svoj čarobni štapić kada shvatite da ne morate da ga tražite i kada shvatite da nam je rešenje uvek ispred očiju i da je uvek u nama. Ne morate preći brda i planine da bi našli rešenje,ali morate preći preko svih padova i nesreće da bi našli sami sebe.

Uvedite u vaš život zahvalnost,i život će se potruditi da vam donese čuda na kojima ćete biti još zahvalniji. Potrudite se da budete radosni, i svaki dan će vam biti još radosniji. Imajte pozitivna očekivanja i bićete još srećniji.

Vidimo se sledećeg petka uz još jednu šolju motivacije.

OVDE pročitajte ostzale tekstove iz serijala Katice Đorđević.

Ukoliko i vi vidite vrednost u zahvalnosti, počnite da pratite izazov „PROMENITE ŽIVOT ZA 28 DANA“ koji je zasnovan na zahvalostima iz knjige Magija.

Za više tema pratite me na Facebook-u, Instagram-u i Youtube-u.