Nemojte verovati nijednom life coach-u, trenerima, pa ni meni. Verujte sebi i svom instinktu!

Piše: Katica Đorđević, motivator i lajf kouč

Pravila, pravila i samo pravila. Prepun mi je mozak nekih pravila. Najviše me iritiraju pravila za upravljanje samim sobom koja je isto tako neko napisao tako što je radio na sebi, a ne na meni. Koliko ste spremni slepo da pratite pravilo jedne osobe, metodu jedne osobe… Koliko ste spremni da sledujete klasičnu „izmišljotinu“ jednog pojedinca?

Sada će se neki verovatno uvrediti, sada će se neki tako razbesneti i reći „Fokus ti je na pogrešnom mestu“ ili „Ti nekome nešto pričaš, a sama ne znaš da kontrolišeš sopstvene misli“.

Danas ćemo malo razgovarati o tome. Da vidimo koliko vi zapravo znate o samom podizanju svesti i radu na sebi.

„Rad na sebi“ – tako čudna rečenica koja u praksi može napraviti čudo od života. Rečenica mnogo puta nazvana sektom, prevarom i velikom glupošću zato što je niko samim čitanjem nije ni pročitao ni shvatio, već je samo provukao kroz uši i bacio sa onom praznom kesom čipsa pred komšijinu kapiju. Jeste, baš tako se baca i površno shvata svaka reč i svo znanje koje neko deli sa vama.

Spomenula sam „izmišljotine“ na početku, pa da vam razjasnim poentu samih izmišljotina. Ceo svet je jedna „izmišljotina“. Svaka zgrada, svaki avion, svaki auto, svaka škola, svaka titula, svaka diploma, sva priznanja, sva garderoba, sva hrana, svako pozorište, kuća… Vaša doktorska diploma, vaša titula sveštenika ili učitelja, vaš modni brend, vaš sajt, vaš uspeh, moj uspeh… Shvatate li da je sve to zapravo na neki način izmišljeno?

Sve što postoji i sve što radimo je posledica misli i ideje samo jedne osobe, dakle naš svaki poduhvat i svaki uspeh je samo naše slepo verovanje u sopstvenu ili tuđu izmišljotinu.

Ako je ceo svet i svaka profesija nastala na osnovu „izmišljotina“ i ako na taj način gledate na život, na svaku diplomu ili na svačije učenje onda ćete shvatiti da morate stvoriti izmišljotinu po sopstvenim osećajima, a ne po tuđim i izmisliti kako sami da radite na sebi.

Ovaj uvod sam morala da napravim, jer je toliko površnog shvatanja samog rada na sebi koje većini više odmaže nego što pomaže. Rešila sam da vam otkrijem ono što je već mnogo puta otkriveno,ali što nije imao ko da sluša. Otkriću vam tajnu koja će vas jako brzo dovesti do uspeha.

Verujte, ovde nema greške, nema varanja, uz pravilno korišćenje, dobijate uspeh odmah! Evo je tajna – VERUJ SVOJIM OSEĆAJIMA!

Pročitajte i… Ako je sve kako mora biti, moram li da ostanem sa mužem koji me maltretira?

Da,samo to. Samo to je tajna koja će vas odvesti do uspeha i razjasniću vam zašto je tako.

Kada sam počela da radim na sebi sledila sam pravila koja je zapisao neko drugi. Pravila o čemu da mislim! Obratite pažnju; uglavnom se svuda plasiraju pravila o čemu moram da mislim da bih bila srećna. Kada sam shvatila duboku nenormalnu razliku između učenja „o čemu moram da mislim“ i „kako da mislim“ tada sam shvatila da sam živela u zabludama. Razmisite malo; mene je ovaj citat naterao da se probudim i zapitam „Gde ja to grešim?“.

„Umesto da ljude učite šta da misle, naučite ih kako da misle“. Mudre reči, ali za većinu zbunjujuće. Hajde da ih pojasnimo – „Umesto da gladnom čoveku daš ribu, bolje ga nauči da peca“ ili još bliže „Umesto da jednom daš pomoć koju neko traži, nauči tog nekog da sve može da stvori sam“.

Svaki ovaj citat ima istu poentu i istu suštinu, ali na šta ja to pucam?

Pucam na „pravila“ rada na sebi. Naslušali ste se o tome da mora da se meditira ovako ili onako, da mora da se afirmiše ili zahvaljuje na određen način, da ne sme da se izgovaraju određene reči jer negativno vibriraju i slično… Sam moj uspeh je dokazao da to nije tačno, i to je razlog zašto me većina onih koji misle da su mi kolege ne podnosi i smatra velikom pretnjom jer sam svojim stavom sklonila zavesu koja je skrivala laži.

Te laži su me navele da ja idem putem koji za mene nije bio prirodan i na kome se nisam osećala prijatno.

„Pa, zar čovek ne sme ni iz šale da opsuje“ pitala sam se onog trenutka kada sam slušala razna učenja i predavanja raznih vrsta govornika. Sve dok sam slepo slušala, nisam imala nikakvog napretka ni uspeha. Sve do onog trenutka dok nisam došla do već pomenutog citata – „Umesto da ljude učite šta da misle, naučite ih kako da misle“

Kako moćna rečenica – neverovatan šamar za svakoga ko je počeo slepo da prati savete pojedinca.

Od tog citata sve sam više počela da se pitam i da dobijam odgovore za koje sam se pitala „Odakle ovo meni?“. I onda sam shvatila da niko nije morao da mi odgovara na pitanja, i da sam sve odgovore koje sam tražila imala pred nosem.

„Ma ko će meni reći kako ću ja pisati želje u svoju svesku, ko će meni dati pravilo?Namerno ću testirati sve suprotno i baš da vidim kako ću šta privući!“

Od tog dana kada sam prestala da se ponašam kako motivatori zahtevaju, kada sam počela da se ponašam kako moje srce zahteva, kada sam uzela najbolji savet svoga srca i svaki najbolji savet motivatora, tada su počele manifestacije.

Batalila sam pravila meditacije, meditirala sam kako se meni dopada, a ne kako drugi zahtevaju. Batalila sam pravila afirmacije, prestala sam da afirmišem po pravilu, umesto toga ja sam se samo zahvaljivala. Batalila sam pravila „pričaj imam, a ne želim“, ja sam govorila „želim“ i pisala „želim“ i privlačenje je krenulo kao ludo .Psovala sam iz zezanja kao što umem, i u videima i sa prijateljima, i na statusima… i onda je krenula osuda. Svi koji su slepo verovali više tuđim osećajima nego svojim, nisu postizali ciljeve ni uspehe, ali su žučno branili ono što se nisu potrudili da upoznaju do kraja.

Ljudi često brane i preporučuju, ne ono što je efikasno, nego ono za šta jedino znaju.

„Kako možete bilo šta da uradite sa nečim „onakvo kakvo je“,  ako ne možete da kažete kakvo je“, Nil Donald Volš

Da li razumete ovu rečenicu? Nil je opisao najsavršenije ono što ja pokušavam da prenesem. U ovoj rečenici ima toliko toga rečenog što ne vide svi.

Nil govori da nije tačno da ne smemo govoriti o nemilim događajima i o „ružnim“ stvarima da ne bi još toga privukli, jer ako ne govorimo o gladi o siromaštvu o svemu lošem, kako ćemo onda naći rešenje za brisanje tih problema?

Najbitnija stvar je da ova rečenica pobija sve stavove onih koji uče pozitivnom načinu življenja u vezi sa izgovaranjem psovki ili svetskih problema. Po nekim stavovima mi bi morali da prestanemo da govorimo, gledamo i slušamo o bolestima, stradanjima, gladovanju, a isto tako i da se ne uključujemo u akcije… jer će samo toga biti više jer isto tako mi samo potvrđujemo da toga ima. Nil to pobija. O ovome možete govoriti slušati i deliti priču jer će se tako naći rešenje za taj problem.

Kako i sam govori, nije svaka rečenica alat za privlačenje, već emocionalna povezanost sa onim što se izgovara ili deli. Moguće je pričati apsolutno o svemu, tačnije izraziti svoje zapažanje i ni u jednom trenutku ne pokazati gnev, bes, osećaj frustracije ili nemaštine. Zapažanje je jedno, a emocionalna povezanost koja proizvodi strah, bes, tugu, mržnju je sasvim druga stvar.

Sve je ovo bilo potrebno da znate samo da bi shvatil da je vera u sopstvena osećanja najjači alat za uspeh i dopuštanje da nas ta osećanja vode. Emocija je ono što kreira i vaši osećaji, a ne psovke, ne gledanje vesti, ne žmurenje na prosjake i „foliranje“ kako ne postoje… Umesto da se pravite da problemi ne postoje pokušajte da pomognete, pa će problemi i nestati. Rad na sebi znači verovati sebi, približiti sebi i svojoj ličnosti, svojoj duši i svom biću ono što mu prija, probati to što neko savetuje, ali približiti sve sebi i tek kada se budete osećali dobro u svojoj koži dok nešto radite, e onda ćete znati da je to prava stvar za vas. Za vas je dobro ono za šta i sami mislite da je dobro.

Vidimo se narednog petka uz još jednu šolju motivacije.

Pročitajte i… Ne sutra, nego sad! Od velikog životnog napretka deli vas metoda od 30 dana…