Šta god da je problem, rešenje uvek tražimo u komšijinom dvorištu
Svesno vas učim da pozitivno razmišljate, da razumete, da praštate i da na prvo mesto stavite ljubav. Svesno vas učim da se ne nervirate, da sve negativne situacije vidite kao izazove i male testove koji su neophodni da bi se vi još više razvijali. Međutim, moje svesno učenje i moje shvatanje tog učenja ne znači da ćete ga iskoristiti onako kako je potrebno i onako kako je najbolje, a dokaz za to su dugotrajne patnje svih onih koji na teži način „rade“ na sebi.
Najveći problem samog rada na sebi predstavlja upravo rad na sebi. Zbunjujuće, zar ne? Neće vas zbunjivati ništa kada vam kažem razlog ove rečenice koja je na neki način i nedovršena.
Objasniću vam zašto mislim da je u našim umovima problem rada na sebi upravo rad na sebi.
Skoro 96 odsto nas misli da rešenje za određenu vrstu našeg problema dolazi od strane druge osobe. Šta god da je problem uvek tražimo rešenje u komšijinom dvorištu, a ne u nama samima, sopstvenim delima, emocijama i postupcima.
Kada vam je dete bolesno, kriv je neko drugi ko ga je zarazio. Kada ste na poslu u katastrofalnim uslovima, kriv je gazda. Kada je gužva u saobraćaju, kriv je ludak što skače sa mosta. Kada pada sneg, krivi su meteorolozi sa vremenske prognoze. Kada ste tužni, krivi su ovi što se smeju. Kada ste bez para, kriva vam država. Kada vam je dosadno, psujete sve programe na tv-u. Kada nemate ljubav, svaka žena koja je ima je laka. Kada imate ljubav, momak je kriv što niste u braku.Kada nađete onog za brak, on je kriv jer kupuje bedan prsten. Kada imate bogataša ,on vam troši vreme jer neće decu. Kad nađete onog koji hoće, kriv je jer se porađate pet puta godišnje… Kad vam se smuči sve, kriva cela nacija što postajete gej. Kriva škola za vaše jedinice, kriva majka za prljave čarape, kriva politika za bajat hleb, kriva komšinica što na prozoru suši veš, kriva šerpa što je zagorela sarma… Svi živi krivi, samo mi nismo.
Ali da li je baš tako?
Pročitajte i… Ne sutra, nego sad! Od velikog životnog napretka deli vas metoda od 30 dana…
Baš zato što krivimo sve živo za stvari za koje smo sami odgovorni je najveći problem zbog koga ne umemo ni da radimo na sebi. Glavno pitanje kada svako počne sa radom na sebi, pa čak i pitanje onih koji navodno rade godinama je sledeće: „Kako ja njega da ubedim, nagovorim, promenim?“
Svaki dan dobijam poruke poput „Oni mi ne dozvoljavaju da budem srećna; on je takav i dok se ne promeni ja neću moći da radim na sebi; ne mogu sad da radim na sebi nisam raspoložena zbog dece; kako ja da imam pare kad mi svi uzimaju; šta ja da radim i kako da promenim muža kad ja njega volim, a on mene ne; zbog ocena svog deteta dobiću nervni slom; dok ne prodam imovinu neću imati prebijene pare….“ i tako dalje, i tako dalje…
Da li ste vi svesni kakvu moć imaju ovakve poruke koje se motaju po glavi svima vama?
Ali to nisu poruke koje daju mogućnost i koje pomažu da se vaš život promeni, već poruke koje daju moć događajima sa kojima povezujete vašu nesreću.
Rad na sebi nikada ne bi trebao da sadrži priče ovog tipa,i žaljenje koje vas dovodi na najgori mogući položaj – položaj žrtve.
Dajete moć novcu, stambenim objektima ,političarima, nasilnim muževima pa i ženama, nestašnoj deci, lošim roditeljima, nestručnim profesorima, samo sebi ne. Sebi ste odsekli ruke, ali ste zato razvezali jezik i dopustili da vaša verovanja, ili bar vaši izgovori budu i pravi razlog vašeg ugroženog položaja.
Rad na sebi se ne zove uzalud rad na sebi. Da on uključuje menjanje svih oko vas zvao bi se verovatno „rad na njima“, ali ne zove se tako, zar ne?
Zašto se onda ponašate kao da svi jedva čekaju da vas zgaze? Pa i da je zaista tako, kakve to veze ima sa vama? Vaša emocija i vaša kreacija zavisi samo od vas od vašeg stanja misli, od vaše dominantne misli, od vašeg raspoloženja, od vaših očekivanja, od vašeg strpljenja, od vaše gladi za promenom…
Svako gladan sreće i promene prihvatiće sve što mu dozvoljava da bude srećan sam sa sobom onakav kakav je, radiće na promeni, učiće, razvijaće se u svakom pogledu i preuzeće odgovornost nad svojim delima. Svako gladan izgovora, okriviće sve što je oko njega za sopstvene pogrešne izbore, gubiće vreme i na kraju od života neće uraditi ništa…. Može da živi samo gore, bolje neće živeti nikada.
Znam da niko od vas ne želi svesno da pati, ali svesno biramo lakši način i sigurniji način makar to bio i onaj gde i dalje trpimo maltetiranje i nasilje svake vrste. To je ono što niste shvatili.
Vi morate preuzeti odgovornost nad svojim životom i postaviti one granice kojih se najviše plašite. Razumevanje o kome govorim ne govori o trpljenju, ne govori o večitoj patnji. Ja ne govorim o Bogu koji kažnjava i koji vam je dodelio takvu sudbinu. Ja ne verujem u zapisanu sudbinu. Vi ste vaš život sami tako skrojili i jedini razlog zašto ga ne živite punim plućima je taj što se plašite da ga ponovo prekrojite, ali ovoga puta po vašoj meri. Uzmite sebi mere, osmislite i dizajnirajte život po svojoj meri, a onda ga i prekrojte baš tako kako vam se dopada.
Da Pepeljuga od stare haljine nije pokušala da napravi potpuno novu, ona nikada ne bi bila uništena… Ali zato je nakon tog uništenja dobila veću, elegantniju, skuplju, dragoceniju i lepšu haljinu… Onda je sopstvenom odlukom rizikovala i otišla na bal na koji joj je bilo zabranjeno da ode i taj bal je bio prekretnica celog njenog života i same bajke. Pepeljuga nije rekla „E, sada neću da idem, zbog maćehe mi je život uništen. Kada bih mogla da promeim maćehu i dobijem novac, možda bih i otišla.“ Ne, ona je i pored straha i neprilika odlučila da napravi promenu u svom životu i nije tražila izgovore.
Jedna bajka može da vas nauči životu i radu na sebi. Savetujem vam, pokušajte da od onoga što imate sada napravite najbolje, pa čak i ako propadne, znajte da dolazi nešto mnogo veće i bolje. Ali, sve dok ne shvatite da samo od vas zavisi da li će se nešto promeniti, ništa se neće menjati.
Nikada nemojte davati moć onome što mislite da vas sprečava da budete srećni, dajte moć svojoj hrabrosti i upornosti, jer ona će vas sprečiti da budete nesrećni.