Klub ljubitelja slaDkog kupusa

Foto: Mladen Sekulić

Tačno je, nismo svi isti, ali moja i Vladina familija se toliko razlikuju da nekad mislim kako nas je samo puki slučaj održao na okupu. Tokom godina smo se delili na moje i njegove, bogate i one koje kuče nema za šta da ujede, male i velike, crvene i žute, ali nas nikada nijedan političar i nijedan sportski klub, ni geografsko poreklo nije moglo podeliti kao ljubav prema slatkom odnosno kiselom kupusu.

Bilo je slučajeva u familiji da se kogod promeni, bilo je tu promena raznih, s konja na magarca, odozgo nadole, menjale su se stranke, klubovi, žene i muževi, valute, vere i nevere, jedino je je ljubav prema kupusu ostala nepromenjena vo vjeki vjekov. Moji vole sladak. Njegovi su više za kiseli. I to rivalstvo traje li traje. Kad kuvam slatki – Vlada po tri dana ne dolazi kući. Kaže – smeta mu miris. Ja kad vidim kiseli, ‘oće nešto da mi bude.

Ja stvarno, ozbiljno volim slatki kupus. Toliko da razmišljam da pokrenem stranicu na fejsu i okupim poštovaoce lika i dela. Svi mi koji volimo slaDki kupus. Ozbiljno. I to bez da foliram – mogla bih da ga jedem svaki dan, sedam dana u nedelji, što se za mog muža ne može reći. I nije usamljen slučaj.

Da li zbog prideva ‘slatki’ ili nečeg drugog – uglavnom retki su muškarci koji vole sladak kupus. Salatu i nekako ali varivo – nikako. Sladak kupus spada u grupu zdravih i ‘’ženskih’’ jela. Kao, recimo, flekice s kupusom. Ili bilo koje drugo povrće spremljeno na lešo. Iz njihove perspektive, bareno se jede samo ako baš moraš i ako si nešto teeeeško bolestan.

Jednom sam tako htela da nam ugodim, pa spremila bruskete s kozjim sirom i maslinama, sve onako mali zalogajčići, milina jedna, prste da poližeš i znaš li šta je rekao…? ‘’Dudo, šta će mi dvopek, ne boli me stomak…’’ I džaba je Duda objašnjavala kako to nije baš najobičniji dvopek, kako se ceo svet sad prima na bruskete – jok, osta’ to njemu dvopek i bog. A kako se ni po čemu ne razlikuje od ostatka plemena, tako i moj muž priznaje samo jela od kojih se može čir i holesterol dobiti, ili bar izliv krvi u mozak, te otuda valjda i urođena averzija prema slatkom kupusu i ostalim ‘’kompotima’’.

Kupus je kupus – rekli bi neki. E pa nije. Slatki kupus je jedno, kiseli sasvim drugo. Slatki kupus je nekako, štatijaznam, finiji, kulturniji. Kiseli vuče na zimu i na slave posle kojih se muški, trešteni skupe oko kace s rasolom, na teške zapržene sarme i zemljane lonce iz Zlakuse.

Posle sarme tvoje mame primaju te da ležiš na kardiologiji i bez uputa. Trebalo bi, pred slavu, kad postavljate sto, lepo da ređate: kašika, viljuška, nož, bajpas, salveta. A nasred stola – so, biber, čačkalice i ranisan. Mislim, stvarno, žena pravi zapršku od kilo masti. Gde će joj duša?! Ali kiseli ima vitamin C – primeti Vlada. Jeste, mnogo ti brineš za vitamin C. Kupus ima i vitamin U. Vitamin U ne postoji – rekoh. Postoji. Ne postoji. Ok. Postoji. Ali samo U tvojoj glavi.

K’o da mi se ti nešto razumeš u kupus…? Ionako znate samo da nabacate u lonac, zamastite, pospete lorbera i aleve paprike i mislite da ste završili posao…? Kupus je, brajko moj, umetnost. Nije to samo – smuti pa prospi. S kupusom treba umeti.

Prvo, odabrati glavicu, da nije ni mnogo mala ni mnogo velika. Pa onda naći pravo parče mesa. Ni mnogo masno ni previše krto, nego onako, da se šareni. Pa prodinstati luk, na tiho i onda slagati, red kupusa, red mesa, red kupusa, red mesa. Šargarepa i pokoji krompir, tek da se popune rupe, a odozgo sve lepo ušuškati paradajzom i posuti peršunom. Bez belog luka ne počinjati. Prvo na trojku da baci ključ, pa onda na tiho da se krčka dok cela kuća ne zamiriše, krompir se raskaši, meso raskuva, a paradajz oboji sve u roze.

Opet si kuvala ONO tvoje – primetio je još s vrata. Jesam. A tebi ako se ne sviđa OVO moje – volja ti kod mame, volja u kafanu. Dobro, reče i odmota papir s burekom. Hoćeš malo…? Ne pada mi na pamet da pokvarim ručak. Dudo…? Molim. Ima li bar nešto slatko…? Ima, ima… Slatkog kupusa koliko voliš.

Pišite Dudi na [email protected]!