Limited Edition – dok traju zalihe!

Foto: Mladen Sekulić

Stajala je na kasi i bogarala pred punom radnjom. Mislim kako to može? Mislim, ona je zaboga – mušterija? Kako može da joj stornira tek tako? Gde su njeni kuponi za posteljinu? Njoj se to nikad nije desilo. Ona to nigde nije doživela. Nemamo mi pojma. Na zapadu se to ne dešava. Ko joj daje pravo? Njena puna korpa, naravno. Ona ostavlja svoj NOVAC ovde. Za taj ’svoj novac’ može da se iživljava i da jaše do sutra, jel’te. Kao da niko nema žute banke, samo ona. Mi, ostali inače kupujemo na bonove, šta li…?

Mlada kasirka se preznojavala. Devetnaest godina, brat bratu. Dete. Pokušala da smiri situaciju, ali što se više trudila – to je ova gore ludovala. I trudila se da je svi čujemo. Kako će da piše tom i tom. Kako je iznenađena. I uvređena, dodade neko.

Jedna žena se nasmeja, na šta ova tek planu. Hoće šefa. Dajte šefa…! Nema ona šta tu više da se raspravlja, pisaće zvaničan prigovor, ako joj u roku od tri milisekunde ne vrate novac, i to duplo, ona će… pa u najmanju ruku izvaditi poluautomatsku pušku iz cegera i pobiti nas sve na licu mesta.

Dosta mi je takvih. Onih što sve znaju. Onih bogomdanih. Željnih publike. Pažnje. Frustriranih. Onih što im se nikada ništa nije desilo. Oooo, mislim se, šta mi se sve nije desilo – pa evo me – živa sam. Stornirali su mi sve, od mleka, pavlake, četkice za zube, cipela. Jednom zamalo celu da me storniraju, ostala mi ona zujalica u postavi, pipali su me uzduž i popreko, pištala sam nedelju dana u svakoj radnji u koju sam ušla. Pa, opet, nisam tražila šefa. Nisam galamila. Nisam pravila scene. A naročito nisam dovodila prodavačice s dva i po dana radnog iskustva u takvu bljak poziciju.

Zemljo, otvori se. Nit’ luk jela, nit’ luk mirisala, a meni neprijatno zbog njene rođene sramote! E baš mi je tako bilo dok sam je slušala kako ’zahteva’ i ’insistira’ i upire prstom… Kao – videće ona mala na kasi svoje. Helou, mislim se, nedelja je ujutro. Ljudi došli po hleb i mleko, niko nije željan tvojih scena. Idi kući, leči se. I ostavi to jadno dete na miru, nije ti ništa skrivila.

A ’mala s kase’ se pravila da je sve u redu, kao – velika je devojka, kao – nema problema. Dobro – svakakvih ljudi ima, šta da se radi. Bože moj, idemo dalje. Samo da se nekako izbori s tom knedlom u grlu i tim ručicama koje drhte ispod kecelje…

Nemoj, mislim se, ne sekiraj se, tek si počela da radiš, znaš li koliko će takvih ludača biti još? Koliko voliš, srećo. Ubrzo ćeš početi da ih razlikuješ do najsitnijih detalja. Znaćeš koje su već došle s namerom da se posvađaju, jer im je tako ’zapisano’, i znaćeš da nije do tebe i da ne možeš da sprečiš.

Biće i onih drugih, kratkog fitilja, kojima malo fali i koji će da planu očas posla. Neki će reći da si spora, drugi da prebrzo radiš, jednima ćeš biti beskrajno simpatična i uvek će dolaziti u tvoju smenu, na tvoju kasu, drugi će te zaobilaziti u širokom luku, opet iz nekih samo njima poznatih razloga.

Jedni će se cenjkati za dve pare, drugi ostavljati desetine dinara. To su ljudi, nije to ništa novo. A svetu ne možeš ugoditi i tačka. A prodavnice su sjajna mesta da se iznese mišljenje. Uglavnom, susretaćeš se s raznim ljudima, i različitim karakterima. Radi svoj posao najbolje što znaš i ništa se ne brini, sve to na kraju dođe na svoje. I plus i minus i sve. Ali što pre naučiš da storniraš – to bolje za tebe. Stvari. I ljude. Ljude pogotovo.

Ima ih koje treba ukinuti odmah. Kako se pojave – storno. Ama ne moraju ni usta da otvore – odma’ storno. I da nema ali i nema samo – nego odma’ – storno. Za ovu od jutros ne brini, ona će se stornirati sama od sebe. Ne treba njoj niko drugi da pomaže, takvi su ljudi sami sebi najgori. Do podne mrze sebe, od podne sve oko sebe. Ali ne trpim nepravdu pa to ti je.

Kalimero i ja – braća rođena. Ne znaš ko je Kalimero? Pile, kako ne znaš? Crno pile? Ne možeš ni da znaš, mlada si, davno je bilo. I znaš šta, nešto razmišljam, evo ti moj broj. Mobilni. Bude li pisala prigovor, a mislim da hoće, molim te – pozovi me, hoćeš? Poene za posteljinu…? Ne skupljam, hvala ti. Ali znam da sam upravo zaradila nekoliko gratis kupona za miran san.

Dele se tamo gore. Kod glavnog i odgovornog.

Limited edition. Dok traju zalihe.

Pišite Dudi na [email protected]!