Ljubav je kad…

Foto: Miša Obradović

Nedavno slušam najavu za novu tursku seriju: „Ljubav jača od života, žudnja koja ne poštuje moral, strast iznad porodice i tradicije…“. Istovremeno gledam trejler rimejka o najtragičnijoj ljubavi svih vremena, one između Ane Karenjine i Vroskog – sećate se te lektire? Pomislila sam tada i na Zorana Milivojevića i njegovu knjigu Formule ljubavi, verovatno najčitanije štivo iz psihologije u Srbiji. „Moramo da uradimo intervju s njim za ovaj broj. Da nam ispriča nešto o ljubavi koja je moguća, koja nije destruktivna, koja ume da traje i donese blagostanje, pojedincu i porodici…“, mislila sam tih dana. Zoranov intervju pročitajte na strani 80. I verujte mu.

Znam da svi pričaju da turske serije i ljubavne drame popunjavaju prazninu u našim emotivnim svetovima, da nas podsećaju na velike i romatične ljubavi i daju iluziju da se i nama može nešto slično desiti. Ali istovremeno na njima odrastaju mladi s potpuno nerealnom slikom o ljubavi, koji su nezadovoljni kad ne nađu onakvu ljubav kakvu su upoznali na malim ekranima, nespremni da ostvare kompromise, da stave veto na ljubomoru i nasilje u vezi. Takođe, nespremni su da poštuju sve druge ljubavi i živote, izuzev onih velikih i fatalnih. Ljubav starih koja se rađa u sivim staračkim domovima, onu gej parova iz komšiluka, pa i drugih živih bića – na primer, životinja kojima ne prezaju da mučki oduzmu život.

Možda mislite da to nema nikakve veze s romantičnom ljubavlju koju svi priželjkujemo. Ipak ima. Uvek kada nas zaseni težnja ka nečem velikom (kao što je potraga za Pravim, za idealnim partnerskim životom, savršenim venčanjem…), a koju prati gorčina zbog neostvarenosti, potisnut bes i nezadovoljstvo, tada zaboravljamo na najvažniju ljubav koja postoji.

Na ljubav prema životu samom, onom koji nam je dat i koji treba da slavimo iz dana u dan i koji je u svemu što nas okružuje. I uoči Dana zaljubljenih podsetimo se te ljubavi. Zatim, ljubavi prema nama samima (koja će biti sve snažnija kako budemo nastojali da budemo sve bolji), ljubavi prema bližnjima i celom živom svetu i – možemo biti skoro sigurni da nam tako nijedna druga ljubav za kojom čeznemo neće biti uskraćena.