Ljubav je samo reč

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

Ljubav je najčešće izgovorena reč na svetu. Kao takva, može i da se izliže. A kad se nešto izliže, pohaba se. Potroši. Zna da izgubi svoje značenje. Ako ga je ikada i imalo.

Kao i sve drugo u životu i pojam ljubavi vremenom se menja. Deca rastu pa prerastu osećaje, ukuse, potrebe i navike, baš kao stare, iznošene cipele.

Sa 16, bilo mi je dovoljno da je dečko sladak i da lepo priča, a sada mi takav jedva osmeh izmami.

Znala sam da se zaljubim u presretnuti pogled dečka koji bi sedeo preko puta mene u autobusu. Bez ijedne progovorene reči. A sad mi je potrebno da poznajem njegov karakter, da nam se interesovanja u dobroj meri poklapaju i da, generalno, imamo iste životne ciljeve.

Jednostavno, vrednosti i potrebe menjaju se u skladu sa našom ličnošću.

Da li ćemo biti sa osobom koju volimo ili ne, nije stvar jačine osećanja, sudbine i sticaja okolnosti, već naše odluke. Stoga bih mogla reći da je ljubav odluka, zasnovana na posvećenosti.

I pored toga što ljubav čini široki varijetet osećanja, uz seks, kao vrlo bitan činilac stabilne veze, zdrav partnerski odnos ne zasniva se na ovim stvarima.

Da bismo bili sigurni da ne bacamo bisere pred svinje, potrebno je dobro upoznati osobu pre nego se prepustimo ljubavnom zanosu.

Nije na odmet i testirati osobu koja nas zanima, čisto da vidimo kako se nosi sa izazovnim situacijama. Jer u dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci.

Onaj ko te istinski voli nikada te neće izneveriti niti ostaviti na cedilu, bez obzira u kakvoj situaciji se našla.

U suprotnom, može vam se desiti, kao nedavno mojoj prijateljici Heleni, da se suočite sa gorkom istinom o svojoj voljenoj osobi.

Kada mu je saopštila da pod hitno treba da ide na operaciju, on je nije udostojio niti jednog, jedinog pitanja o tome! Ni poruku joj nije poslao dok je bila u bolnici, niti se raspitao o ishodu operacije. Ni reč.

Možda nekome ovo ne bi bilo čudno ali radi se o čoveku koji Helenu već skoro dve godine obasipa silnim ljubavnim izjavama (ako mene pitate, drži zarobljenom čekanjem), a kada je trebalo da nesebično pokaže i dokaže svoju ljubav, o kojoj je toliko lirskih stihova spevao, da je prigrli, uteši, pomogne, uradi sve što je u njegovoj moći da bi se ona osećala bolje u kriznoj situaciji i prevazišla je što neosetnije, on se povukao i pravio kao da se ništa ne dešava.

Najosnovnija pristojnost, kultura i lepo vaspitanje u takvim situacijama nalažu da čak i slučajnog poznanika u vozu, musavog prosjaka na ulici i najvećeg neprijatelja pitamo o čemu se radi, pokažemo saosećanje i pružimo podršku, a kamoli osobi kojoj kažemo da je volimo.

Što se mene tiče, svaki dalji razgovor sa takvom osobom i pomen ljubavi deluje suvišno i degutantno.

Da bismo pokazali ljubav nisu dovoljna osećanja koja gajimo prema nekoj osobi. Ljubav izražena kroz lirske stihove, dramske ispade i slikovite pejzaže zna da opije i zanese.

Ljubav koja ’’kaplje kroz raspolovljeno srce i pretvara se u kapljice rose’’ ostaje samo prazno slovo na papiru. Samo reč i ništa više. Takvu ljubav ostavimo pesnicima i slikarima da se njome razmeću.

Prava, istinska ljubav pokazuje se kroz posvećenost i dela, a ne reči. Naša osećanja dobijaju na vrednosti i značaju tek kada su pretočena u dela. Sama po sebi ne mogu biti jedini kriterijum za ljubav. Prava ljubav osećanja sprovodi u dela.

Ljubav nije emocija. Iako pravu ljubav prate snažna osećanja, ona se ne izjednačava sa adrenalinom koji šiba u glavu ili osećajem plutanja na oblacima.

Ljubav je kompletan paket, pun plemenitih osećanja, poduprt konstruktivnim odlukama, svojski sprovedenih u dela. Prava hemijska bomba. Lagodan osećaj bliskosti i topline. Privrženost. Gomila smeha, dečjeg glupiranja i radovanja. Zajedničke zabave. Osećaj da pristajemo jedno uz drugo, činimo jedno drugo boljim i uzajamno, duboko se poštujemo.

Ljubav je iskrenost. Pruža bespogovorni osećaj saosećanja i bezbrižnosti. Uliva sigurnost. Tu je da zaštiti u svakom trenutku, da znam na čemu sam i da me nikada neće povrediti.

Ljubav je negujuća i strpljiva. U njoj nema ponosa i zavisti. Nema nepristojnosti i grubosti. Ljubav ne boli ali je tu kad boli. Ne traži, ona daje. Nije osvetoljubiva i kritična. Ne zlopamti niti se sveti. Ljubav miluje i greje. Podržava i veruje.

I sve to bezuslovno!

Ljubav je kad osoba pokaže da mu je stalo do partnera toliko da svaki njegov gest, u dobru i u zlu, opravdava sve njegove izlive ljubavi.

Ako dela ne prate reči, svi izlivi ljubavi ostaju samo prazne reči. Disprerzija slova i glasova koji se rasipaju u vazduhu. Vatromet mrlja.

Sa druge strane, treba da budemo spremni da prihvatimo da postoje ljudi koji, jednostavno, ne znaju da se vladaju i ophode prema drugima u problemu na adekvatan način. Takozvani, emotivni invalidi. Takve osobe nemaju razvijen osećaj empatije, saosećanja i ljubavi prema drugim ljudima. Emotivno ogoljeni, ne znaju da se nađu partneru kad pođe po zlu.

Obično nestaju ili se udaljavaju od partnera kada se pojavi problem i kada je partneru potrebna nesebična pomoć, podrška, sigurno utočište i topli zagrljaj.

Zarad sopstvene dobrobiti i emotivnog mira, poželjno ih je izbegavati u širokom luku.

Ljubav je samo reč ako je ne prate snažna osećanja koja se svesnom odlukom pretvaraju u dela. Jer za ljubav treba imat’ dušu, ali su muda neizostavna i preko potrebna.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations

Pratite Žanu na Facebooku i Twitteru ili potražite aplikaciju „Žanin ugao“ na Windows Storeu.