Ljubav na ugovor

Foto: Srđan Bosnić

Subotnji dan, već kao po nekom običaju, pripada delom viđanju sa mojom prijateljicom Helenom. Ultra busy poslovna žena, veći deo radne nedelje na putu, samohrana majka, ali odlično organizovana tako da ima dovoljno vremena za sebe, lična potrebe i uživanja, ali i izlaske sa prijateljima. Nekada mi je bila klijentkinja, ali kad smo se te napasti rešile postale smo baš dobre i bliske prijateljice.

Listajući novine, uz zeleni čaj i suši, koji obe obožavamo, komentarišemo nedeljna zbivanja. Kada mi je pogled pao na članak o udaji Marije Šarapove, na glas sam se zgrozila kad sam pročitala da će potpisati predbračni ugovor na kome radi 10 mladinih i jedan mladoženjin advokat.

Pa, kakva je to ljubav na ugovor?! Postoji li uopšte tako nešto?!

Crne misli za crne dane 

Ona, najbogatija sportistkinja na svetu, on, košarkaš NBA lige sa milionskim honorarima. Od čega se štite i zašto unapred razmišljaju o problemu koji, zapravo, i ne postoji? Meni to sve liči na uzaludno traćenje vremena, a bogami i para na nešto tipa šta-bi-bilo-kad-bi-bilo. Koliko li samo koštaju svi ti silni advokati???

Kada se problem pojavi, razmotrićemo ga. Uostalom, zar nije maler unapred se ophrvati crnim mislima?! Puj, puj, daleko bilo!

Ajde da je našla nekog sirotanka iz Marinkove bare pa da i razumem da sumnja da hoće da je odradi na brzaka i klisne sa silnim milionima. Ali što bi se u tom slučaju udavala za njega ako postoji i zrnce sumnje?! Gde nema vere, nema ni ljubavi. Ako je sumnje više od ljubavi, okreni se i idi. Nije svako parče torte za tebe spravljeno, mada sva deluju vrlo slično i na oko primamljivo.

Ali čak i da jeste tako i da ga ona i pored svega voli, jer drugog razloga za udaju nema, opet ne vidim razlog zašto bi postavljala između njih takvu ogradu, koja, po meni, suvereno predstavlja čin nepoverenja.

Puno srce i prazan novčanik 

Da li moguće da neko moderno čeljade, zdrave pameti i punog novčanika, toliko da će ga teško isprazniti čak i njegovi unuci, makar ne mrdnuli zadnjicom, u vreme najveće ljubavi (što bi period pre venčanja trebalo da bude, zar ne?) postavlja pitanje kod koga će završiti viljuške i kašike jednoga dana ako se ikada budu rastali?! Pa, neka su to i vile i skupi satovi, nema neke velike razlike.

Možda sam ja romantik, možda sam naivna, a možda mi samo novčanik nije dovoljno pun.

Ljubav je prava samo ako joj se predamo potpuno, bez garancija, ali sa dubokom verom da će ljubavni zanos podjednako zahvatiti obe strane. To je ona drhtavica u stomaku koja se rađa pri prvom pogledu, a iščezne tek kad šaka prilegne u drugu u potpunosti.

U stvari, mislim da drugačija ljubav, sem obostrane i ne postoji. Ako je drugačija, nije ljubav, već opsesija.

Vuk dlaku menja… 

Moja prijateljica Helena slaže se sa mnom. Odmahuje glavom dok žustro argumentujem. Iz ličnog primera može da potvrdi da nema tog papira, potpisanog sa obe strane i pečatiranog, specijalno pravljenim za tu priliku ’ljubavnim’ žigom, koji može da garantuje trajnost veze, ukoliko se obe strane ne založe dovoljno da ta veza uspe. Naime, u drugom pokušaju da njihov brak doživi renesansu, njen, sada već po drugi put bivši muž sastavio je predbračni ugovor kojim je trebalo da unapred regulišu odnose među njima, što bi doprinelo harmonizaciji njihovog odnosa.

Zanimljivo je da je većina stavki, od ukupno navedene 33, predstavljala nepobitni dokaz da je on u potpunosti svestan svog ponašanja i grešaka koje je tokom braka činio, a koje su u mnogome doprinele njegovom krahu. Iako svestan svake pojednosti, nije učinio ništa da to promeni, sem stavljanja na papir.

„Kakav ugovor, kakvi bakrači, 33 muke Isusove su to bile za mene“, kaže Helena, sad već sa smehom. „Vuk dlaku menja, ali ćud nikada!“

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations