Mandala: život iz semena

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Prvo pravilo u slikanju mandala je da nema pravila. Isto kao i u životu.[/inlinetweet]

Pošto smo ovo razjasnili, a potom i prihvatili, sve postaje lakše. To znači da možeš komotno da skineš veliki teret s ramena. Ne moraš da se uklapaš. U redu je ako iskačeš iz kalupa. Šta više, poželjno je da štrčiš, budeš svoj, jer svako od nas je individua za sebe, sasvim posebna, jedinstvena i neponovljiva. Samo jedna sam ja, ovakva kakva jesam, na Zemlji. Kao takva, posedujem posve originalnu kreativnost, koja mi daje moć da ostavim autentičan pečat na ovoj planeti.

[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Sami stvaramo sebe kroz život, koristeći sav neophodni materijal i pomagala, koja su nam data na raspolaganje.[/inlinetweet] Oblikujemo i bojimo svoje biće različitim ljudima, događajima, iskustvima, stvarima, manifestacijama, percepcijom i reakcijama na spoljna dešavanja, kroz koja u životu prolazimo. Samo od nas zavisi kako ćemo iskoristiti dati materijal. Talenat i kreativnost.

Za mandale koristimo papir, platno, lenjir, šestar, olovke, bojice, boje, voštane, pastelne, razblažene vodom ili ne. Nema ograničenja. Svako radi i stvara prema svom nahođenju. Unutarnjem osećaju koji ga goni da se lati za sebi svojstven odabir. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Emocije i racio vode nas kroz život. Upravlja onaj kome damo prednost u datom trenutku.[/inlinetweet]

S vremena na vreme, zastanemo i osvrnemo se da pogledamo šta smo stvorili. Može se desiti da neke nasumične linije i mrlje odjednom dobiju prepoznatljiv i upečatljiv oblik. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Cilj nam je da pojačamo prepoznatljivost, pri tom, eliminišući nasumične pokrete.[/inlinetweet]

Neko improvizuje, neko crta slobodnom rukom, a neko primenjujemo stečeno znanje. Jedina razlika je što u životu nema brisanja, vraćanja korak unazad, dok pri pravljenu mandale možemo da koristimo gumicu da bismo uklonili obrise koji nam se ne dopadaju.

Iako to nije rekla, naša učiteljica slikanja mandale, Rosela Skarpeti, na seminaru, koji sam ovog vikenda pohađala u joga centru Ananda, slikanje mandale, umnogome, podseća me na stvaranje života iz semena. Jer i mandala nastaje iz jedne tačke, koju utisnemo na netaknutom platnu.

Niko ne može da kaže čija mandala je bolja jer svaka je lepa, na svoj način. Autentična, originalna i neponovljiva. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Lepota je u oku posmatrača[/inlinetweet]. Doživljaj, koji mandala proizvede u nama samo je naša reakcija na ono što vidimo. Predstavlja naš odnos prema tome koliko nas ima u datom izrazu. Koliko se prepoznajemo i poistovećujemo sa prikazanim.

[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Ko sam ja?[/inlinetweet]

Pitanje koje nas progoni od prvih trenutaka svesnosti našeg bića, možemo odgonetnuti samo zadiranjem duboko u našu podsvest, koja se najčešće promalja u vidu nasumičnih linija i mrlja, koje tek kasnije, kada smo spremni, formiraju za nas prepoznatljive oblike i značenja.

[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Tumačenje mandale daleko je složenije nego što je njeno stvaranje.[/inlinetweet] Ostaje da je svako od nas je tumači onako kako može, hoće i želi, u zavisnosti od svog nivoa svesti, na kome obitava u datom trenutku.

Neko mandalu vidi kao običnu žvrljotinu, budalaštinu i igrariju. Neko na prvi pogled može prepoznati umetničku vrednost, koju nosi u sebi. Neko će zastati, zagledati se, sa interesovanjem, duboko uneti u sadržaj. Neko se neće ni osvrnuti. Neko, prespavati pa se vratiti. Sutra ili kad bude spreman. Dozvoljeno je okretati, posmatrati sa različite udaljenosti, menjati svetlo i ugao gledanja. Jedino je ne može menjati. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Mandala je neizbrisiv obris trenutka.[/inlinetweet]

[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Svako od nas vidi stvari, ne onakvima kakve jesu, već kakav je on sam.[/inlinetweet]

Do mandale se dolazi kroz meditaciju, pranajamu, tehnike disanja, koje nam pomažu da oslobodimo kundalini energiju ili zmijske oči, kako je neki nazivaju, čiji je centar smešten u dnu kičmenog stuba. Kroz različite tehnike disanja, ova snaga spiralno se uvija duž kičme, da bi se konačno sjedinila sa umom i proizvela stanje izmenjene svesti ili prosvetljenja.

[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Kundalini se povezuje sa simbolikom zmije jer se kroz istoriju verovalo da su zmije čuvari izvora života i besmrtnosti.[/inlinetweet] Kao i onog, višeg bogatstva duha, koje je simbolizovano skrivenim blagom. Prema verovanju, zmija je životna snaga, koja određuje rođenje i ponovno rađanje. Otud se povezuje sa točkom života.

[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Kundalini se simbolično predstavlja kao zmija, koja se uvija sama oko sebe, u obliku prstena, kundala.[/inlinetweet] Kao rezultat vežbi, usmerenih ka spiritualizaciji, zmija se, navodno, raspliće i ispravlja kroz točkove (čakre), koji odgovaraju različitim spletovima u našem telu, ima ih sedam, sve dok ne stigne do čeone oblasti, koja odgovara, tzv. trećem oku. Tada, prema verovanju, čovek ponovo uspostavlja svoj osećaj za večnost.

[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Energija, koja je izvor svih duhovnih osvajanja, naziva se kundalini (umotana, obavijena moć), odnosno, moć zmije.[/inlinetweet] Kad se jednom aktivira, kroz telo počinje da protiče vitalna životna snaga. Osoba postaje nabujala reka ljubavi, neiscrpni izvor energije i znanja.

I tada prestaje sve oko mene da postoji. Telefon mi više ne skreće pažnju. Fokusirana sam na belo platno ispred sebe, u jakoj želji da izrazim svoje emocije na njemu. Da pljusnem boje, pa šta bude. Kao i obično u životu.

Nisam se rukovodila zadakom tehnikom, niti koristila preciznim alatima. Pustila sam da me vodi moj osećaj i intuicija. Ta tačka iz centra neutralne svesti. Na pola puta, između pozitivine i negativne predstavi o sebi i svetu, u kom živim. Jedini pravi osećaj, koji nosimo u sebi. Svi drugi su lažni, i negativni i pozitivni.
– Kad si poslednji put donela racionalnu odluku?
– Nikad.

Sećam se mog odgovora na Bojanino pitanje, koje mi je jednom prilikom postavila. Smejem se sama sebi.
I ovog puta, puštam da me vode emocije. Umočila sam četkice u dubinu sopstvene duše i pustila trenutni osećaj da se pretvori u umetnički izraz. Da, umetnički, jer svako do nas ima svoj umetnički dar. Kao dete ga posedujemo. Gde on kasnije nestane, to niko ne zna ili ne želi da zna. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Lakše je kad krivicu svalimo na nekog drugog pa u njemu nađemo i izgovor i olakšanje.[/inlinetweet]

Umesto jednog celovitog kruga, naslikah pet. Peti element. Tako sam nazvala moju mandalu. Mada, ne znam ni da li je potrebno davati joj ime.

[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Kroz kreativnost ispunjavamo našu svrhu u životu.[/inlinetweet] Potrebno je samo malo pročeprkati da prokulja kreativna energija u nama. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Mandala je odličan način vođenja dnevnika, gde možeš da bojiš svoje misli i emocije na papiru.[/inlinetweet]

A već sutra ujutro, eto me ispred radnje sa bojama i štafelajima. Prva u redu. Zadovoljna i presrećna što sam otkrila novo izvorište svoje kreativne energije.

[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Blažen je svaki dan kad naučimo nešto novo.[/inlinetweet]

Pratite Žanu na Facebooku i Twitteru ili potražite aplikaciju „Žanin ugao“ na Windows Storeu.