Mlečna panika

Attention, shoppers…

Šetam pre neki dan tržnim centrom, posmatram zombije kako tumaraju po zamišljenom lavirintu i na lažnom popustu kupuju stvari koje im ne trebaju. Neki naprave predah da se nakrkaju šećera i masnoće, da im daju energije još malo da tumaraju i vidi se lepo da su srećni. Ovo mesto im ispunjava ama baš sve potrebe u životu. Sve.

Ali onda se desilo nešto strašno, nešto što je pokvarilo sve akcije i porodične popuste. Nešto što je bacilo užasnu senku prirodnosti na taj plastični raj i pretilo da trgne zombije iz obamrlosti. I trgli su se, jer… Neka žena je dojila svoju bebu!

Ona je jednostavno sela, stavila bebu u naručje i počela da ga hrani sopstvenim mlekom koje uglavnom teče kroz njene dojke, pravo u usta dojenčetu! Prvo je kriknula starija gospođa koja je došla da vidi je l’ skupila dovoljno kupona za neku spravu koju neće znati ni da uključi: „Narkomanka, sigurno!“

Opšte je poznato da ovisnici o narkoticima nemaju pravo na ljudski tretman i ne mogu se nadati pomoći bližnjih svojih ako ih snađe nešto na javnom mestu, te ovo ostaje najveća uvreda koja se može dobiti. Dalje, zna se da samo žene koje zloupotrebljavaju heroin i slične supstance mogu dojiti svoju decu onda kad su ona gladna. Ja sam rastao uz istu takvu majku! Dojila me je, često moju dobrobit stavljajući ispred bapskog i tetkastog morala. Nema dojenja bez narkomanije!

Sigurno je taj trend došao sa Zapada. Žene, dok se nisu pojavili homoseksualci i CNN, uopšte nisu dojile! Ubijaju nam tradicionalne porodične vrednosti, braće i sestro Svetosavska! Pod maskom prehrane potomstva, zapravo promovišu golotinju i teške petinge na javim mestima. I to baš u Tržnom Centru, jedinom mestu koje, pored crkve, treba da postoji!

Da zaključimo. Dojenje je bolest! Dojenje na javnom mestu je greh i ko ga počini ide direkt u pakao, bez presedanja u Valjevu. Obavezno učini sve što možeš da ženi koja hrani svoje dete bude što teže i neprijatnije.

Dole dojenje! Ua!