Mom 2 be: Ne da mi đavo mira!

Piše: Marina Marić, izvršna urednica magazina „Lepota i zdravlje“

Sretnem ja juče svog druga iz detinjstva na putu do prodavnice i on onako u prolazu, a pritom vidno iznenađen što me vidi u pola devet ujutru na ulici, ni ćao ni zdravo već kroz osmeh: „Da li to što te nisam sreo na semaforu u kolima kojima jurcaš na posao svakog dana znači da si konačno prestala da radiš?“.

„Jesam, baš sam sad u petak imala mini „ispraćaj“ na porodiljsko“.

„E, pa, bilo je vreme da odeš. Ti si skroz luda što si toliko dogurala na radnom mestu. Moja Tijana je otišla na bolovanje čim je ušla u peti mesec. Daj, bre, koristi sad ovo slobodno vreme, nemaš ga još mnogo i uživaj u ovim lepim danima dok još možeš. Znam da si workaholic, ali iskuliraj malo.“

Foto: Privatna arhiva

Članak se nastavlja posle reklama

Mislim se, bolje da ti onda ni ne pominjem da sam se jutros digla iz kreveta i krenula po navici da se vrtim po kući, spremam doručak i oblačim za posao. Kad sam ubrzo ukapirala da mi je poslednji radni dan ove godine bio petak i da nigde ne žurim, otvorila sam planer i porazmislila kako ću drugačije da ispunim dan. Šta ću, nije mi u karakteru da usporim tempo i sedim kod kuće pa klot-frket klot-frket, dok ne nastanu plave čarapice ili džemperić za zimu. Čak mi se i druge trudnice koje upoznajem na predavanjima ili viđam u školici iščuđavaju kad spomenem da na čas dojurim s posla. Nijedna od njih ne radi već duži period kako bi iskoristile to vreme da se odmore i pripreme za dolazak bebirona.

Jedna ženica mi je bila jako simpatična kad je rekla: „Baš me briga da radim trudna! Neka crnči onaj moj, ja ću se vala „narintati“ kad beba dođe. Sad malo i ja da uživam“. Je l’ to, zaista, postalo neko nepisano pravilo da trudnice više uopšte ne moraju da rade? Da se to od njih i očekuje?

Uvek pomislim na one žene koje zbog održavanja trudnoće ne smeju da mrdaju iz kreveta. Ja bih već nakon tri dana ujedala, a Nebojša bi se, garantovano, nakratko iselio da sačuva živu glavu. Prosto, ne da mi đavo mira i moram nešto da radim (uostalom, kad bolje razmislim, i Filip je preaktivan u mom stomaku; nema na koga da bude mirna beba). I tačka. Doduše, jest’ da me već neko vreme leđa bole dok sedim u ofisu jer ne mogu lepo da se namestim, ali navikla sam. Stomak mi redovno „češe“ ivicu stola, a noge dižem na prevrnutu, praznu kantu za đubre. Kolege mi se smeju zbog toga svaki put kad me vide da je okrećem, ali važno da sam se ja snašla. Srećom, imam trudnoću kakvu bih poželela svakoj ženi, pa me valjda to dodano ohrabruje da budem aktivna.

No, sad kad imam vremena na pretek, poslušala sam savet ne samo druga već i mog Nebojše da maksimalno iskoristim lepe dane. Evo, za vikend sam „obišla“ sve online akcije u marketima i prodavnicama bebi opreme i napravila spisak za kupovinu svih sitnica za Filipa (sad znate gde ću „zujati“ ovih dana). Planer mi je i juče bio pun – bazen, predavanje za trudnice, joga… Danas isto. Upravo kuckam ovaj tekst. Neka, još malo mogu da se ludiram i radim šta mi je volja. A onda ću sebi i Filipu smišljati neke nove igrarije. Naravno, on će dirigovati ali radujem se tome i – jedva čekam!

Pratite me i na Instagramu @marina_maric.

Sve moje postove možete da pročitate OVDE.