Možeš ti sve, ali da li ti je sve potrebno?

Zašto žene danas po svaku cenu pokušavaju da postignu sve? – pitam svoju prijateljcu dok razgovaramo telefonom, jer nas dve uspemo da se čujemo samo dok je ona u kolima i vozi se od posla do kuće. Nekada sam i ja bila u sličnoj situaciji, stalno sam jurila nekud i bila u svađi s Vremenom, nikada ga nisam imala dovoljno. Ali ako hoćeš da radiš brže, moraš naučiti da usporiš. Tako da sad vreme provodim u skladu s Vremenom. Uvek stignem sve i nikuda ne žurim, ako stignem – stignem, ako ne – opet dobro. I što je još čudnije, uopšte se ne brinem da li imam zvanje, titulu, posao, stan, kuću, auto i sve te uobičajene stvari zbog kojih se ljudi svakodnevno nerviraju. A ipak imam sve to, duplirano. I uopšte se ne vezujem za stvari i objekte preterano. Kad mi nešto dosadi i nije mi inspirativno, promenim. Preselim se. Big deal.

Kolo sreće se okreće, sve ono za šta smo vezani, vrlo često nam bude brutalno oduzeto. Upravo ne bismo li naučili lekciju o nevezivanju. I o prolaznosti. Malo se rastužim, moram da priznam, kad gledam kako moderna vremena razbijaju esenciju žene. Kako se ta neverovatna količina energije poklanja korporacijama i kojekakvim glupavim i krajnje nebitnim zvanjima, ako ne i opasnim po okolinu projektima – a sve zarad nekog statusa, kredita u banci i ideje koju nam je neko prodao da žena isto tako treba da doprinosi društvu i – da radi od devet do pet.

Rastuži me kad vidim žene u tridesetim kako bezuspešno pokušavaju da žongliraju između posla i dece, samo zato što im je neko rekao da one bez posla nisu niko i ništa, da biti majka nije dovoljno. I onda nisu dobre ni u jednom ni u drugom. Kad su na poslu, grize ih savest što nisu s decom, a kad su s decom, razmišljaju o poslu: mogu li one to bolje, šta će ko reći… Onda se žalimo na mlađe generacije koje odrastaju s bebisiterkama, željni pažnje. Učiniće sve da je dobiju. Možda će vas ono što urade zapanjiti ili uplašiti, ali dobiće pažnju. Današnja deca dolaze s neverovatnom mudrošću koju samo ljubav i podrška esencijalne porodice mogu da primete, podrže, razumeju i osvetle.

Kako to da mi kao društvo 21. veka nismo osmislili nov način da žene doprinesu društvu bez radnog vremena? Efektivno četiri sata dnevno sasvim je dovoljno. Uostalom, ono što ja smislim ili uradim za dva sata neko ne može ni za dve godine, niti za dvadeset, te stoga uopšte ne prihvatam tu igru s vremenom kad negde treba da džedžiš osam sati – waste of time and energy. I resursa zemlje: trošimo benzin dok stignemo na određenu lokaciju, potom uništavamo prirodu izgradnjom parkinga i staklenih ofisa bez imalo života u njima, a tu su i nezdrava klima, potrošnja papira, struje, grejanja, hlađenja…

Sve je to bezrazložna i glupava destrukcija samo zarad još glupljeg razloga – kako bi vas neko imao na oku i kako biste se ukucali da ste na vreme stigli na posao. Mom mozgu je nejasno zašto radimo nešto što nikoga ne čini srećnim. Onaj ko iskorišćava i manipuliše energijama zove se u svim kulturama demon, veštac, vampir… Šta sad, I wonder, therefore I am. S druge strane, kad ti je do nečega stalo, to možeš da radiš 48 sati bez nedostatka energije, s uvećanim entuzijazmom. So I wonder, again, kako to da se danas najviše manipuliše ženama s decom? Njima se uspešno prodala priča o krizi, najbolje im se primila energija straha, a lepo im Bog poslao decu koja su bezuslovna ljubav. I onda kad čujem od njih kako izgovaraju rečenice „ali ja ne mogu, morala sam da uradim šta su od mene tražili, nemam drugog izbora, znaš, imam dete“. I šta kod đavola učiš to dete? Pogotovo ako je žensko, da nastavimo tu priču o viktimizaciji, jer žena će sve da uradi za svoje dete. Ne znam da li me ovo rastužuje ili razbesni. Verovatno i jedno i drugo.

Ispada kako su deca izgovor da se nema pravo na sopstveni život, pa svi rmbače da bi platili nekog ko će im čuvati decu, i da bi se posle žalili da nemaju vremena ni za jedno ni za drugo. Priznajem, retard sam i ovo posmatram, ne osuđujem nego pokušavam da razumem. Ja sam jedna od onih koja veruje da je deci potrebna sva ljubav i pažnja i da im to ne treba uskratiti ni zbog čega. After all, dan proveden u prirodi neprocenjiva je vrednost, a ono što pamtiš kad ti roditelji odu iz ove dimenzije nije ništa drugo nego to Vreme koje smo proveli s njima – a to obično ne košta ništa.

Ko nam je prodao priču da nismo vredne bez naših poslova? Uostalom, zašto mora sve s mukom, ima poslova koje možeš da organizuješ i od kuće, dok si stay at home mom. Zašto sve današnje žene moraju da se raspadnu čim dođu u četrdesete ili da se ozbiljno razbole u pedesetim?

Ljudi leče razne svoje frustacije poslovima koje rade, a najčešće postaju žrtve – to je omiljena uloga žena ovih prostora. No, moguće je raskidanje vezanosti sa svim tim ulogama koje smo nasledile od roditelja. Filis Kristal je najstarija terapeutkinja na svetu, ima 98 godina a i dalje drži predavanja širom sveta. Njena jednostavna tehnika raskidanja vezanosti mnogima je donela toliko željenu slobodu i nezavisnost, a da nisu morali da se bore već samo da svoju podsvest oslobode starih programa, obrazaca i nametnutih uloga.

Primetila sam još jednu stvar. Ima žena koje su toliko energije utrošile da postanu „neko i nešto“, da urade nešto u svom životu – a nijedna od njih nije zanimljiva muškarcima s ovih prostora. Napolju, one su neprocenjive, no ovde muškarci imaju problem – i dalje traže tabule rase.

A tek žene koje nekim spletom okolnosti u ovom životu nemaju dece, oh man, koliko će tek one maltretirati sebe iznurujući se kako bi dokazale sopstvenu vrednost. Danas, kad svi žele da budu neko, divno je biti niko. Anonimus. Kad svi žele da postignu nešto, veliki je kunst ne raditi ništa. Osloboditi se onog „moram, treba da, nemam drugog izbora“ i silnih to do lista. Iz praznine sve nastaje, no dobro – ponekad nam je prvo potreban haos, to je ionako veći red od reda. Tišina je možda najvrednija stvar koju možete imati u životu, što bi Mohanji poentirao baš sad kad mi je potreban: The only conquest which is worthwhile, in this lifetime, is the conquest of your own mind.

Budite u toku: www.zanapoliakov.com.