Tema nedelje: Fioke i folderi
Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“
Nedavno sam vrteći kanale u sitne sate naletela na reprizu emisije „Nedjeljom u dva“. Pošto je već počela, nisam čula predstavljanje sagovornika, ali sam posle nekoliko minuta shvatila da je reč o čoveku koji je donedavno bio beskućnik. Što sam duže slušala razgovor, bilo mi je sve jasnije da se nimalo ne uklapa u sliku kakvu većina ljudi, koji žive na uobičajen način, ima o onima sa margina.
Čovek je govorio razložnije od bar polovine (biću blagonaklona) onih koji se svakodnevno pojavljuju na ekranima. Nijedna gramatička greška, nijedno otezanje samoglasnika, nijedno „ovaj“… Kada sam shvatila da se gost Aleksandra Stankovića, pre beskućničke faze, kretao u sasvim drugim krugovima, počela sam da se pitam kako uspeva da o svom životu govori bez gneva, ozlojeđenosti, proklinjanja sudbine… Smireno je pričao o načinima na koje se sada izdržava, o udruženju za pomoć beskućnicima koje je osnovao…
Optimalna doza romantike za celu ovu nedelju.; Foto: Instagram / @brankica.treskavica
Čim se završila emisija, na osnovu podataka koje sam čula i uz pomoć Gugla, saznala sam da je, svojevremeno, radio u Sarajevskom pozorištu, imao suprugu, živeo neki običan život… Kad je posle rata, tokom kojeg ga je napustila supruga, odlučio da otvori galeriju, nije mogao ni da nasluti gde će ga to odvesti. Ne samo da mu je posao propao, već je – s obzirom na to da je stan stavio pod hipoteku – ostao je i bez krova nad glavom. Budući da se, kako kaže, atmosfera u njegovom gradu bitno promenila u odnosu na onu predratnu, napustio ga je…
Članak se nastavlja posle reklama
Njegova životna priča bila bi dobar osnov za neki scenario, ali ovog puta ne pišem (samo) zbog toga, već pre svega zbog početne začuđenosti… Svakome od nas se, bar s vremena na vreme, desi da nekoga prebrzo smestimo u neku fioku ili folder. Odluku donesemo na osnovu letimičnog pogleda ili nekoliko razmenjenih rečenica. O situacijama kad ni njih ne bude, već onako, posmatrajući sa strane, zaključimo da je nekome negde mesto ili nije, da je pametan ili glup, sposoban ili „vezana vreća“ – da ne govorim. Možda ne bi bilo loše da se, bar ponekad, setimo da se može desiti da je čovek, koji se izdržava skupljajući flaše, nekadašnji – galerista.