Tema nedelje: Jelena, Gorica i 37ºC u hladu

Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“

Pre tri nedelje, kada sam vas pozvala da mi predložite osobu s kojom ću uraditi intervju, prvi mejl sam dobila od Jelene Ilić Radovanović iz Niša. Ona mi je napisala da bi Goricu Nešović mogla da “sluša i čita iznova i iznova”, a budući da je s Goricom zadovoljstvo pričati, dileme nije bilo, pa tako sada imate priliku da čitate intervju sa njom…

Foto: Hello!

Postoji li neko koga ti možeš da čitaš „iznova i iznova”?
– “Letnje laži” (Bernhard Slink), “Školice” (H. Kortasar), Ivu Andrića…

A, da slušaš?
– Decenijama slušam Rolling Stones, Van Morisona, Sundays…

Kad čuješ da će sutra biti +37 stepeni, šta prvo pomisliš?
– Da nemam šta da obučem za toliku vrućinu. Ne ide da se razgolitim kao da mi je dvadeset godina.

Svaki dan nam vremenska prognoza liči na najavu „sudnjeg dana“. Da li te taj ton u medijima izluđuje ili ih razumeš?
– Izluđuje me tzv. “plašenje” naroda i senzacionalizam po svaku cenu – “nećete verovati šta će sutra biti”, “gorećemo kao u paklu”, “šokiraćete se”… To ne važi samo za prognozu. Često u tekstu ništa nije neuobičajeno, a kamoli strašno. Tako su nas “plašili” i bubamarama, komaracima… Pa, nismo retardirani. Takve tekstove više ne “otvaram”. Kad je o prognozi reč, uglavnom citiraju RHMZ, a tu je sve “vrlo uobičajeno za ovo doba godine”. Naravno, temperatura se meri u hladu, a na suncu je mnogo toplije. Umesto da daju recept za hlađenje, “pumpaju” naslove. Katastrofa.

Koje portale voliš da „obiđeš“ ujutru, a koje pre spavanja?
– Nemam omiljene, već uglavnom gledam šta moji prijatelji na FB dele sa ostalima. To mi je dovoljno da bih znala o čemu se priča.

S vremena na vreme u intervjuima pomeneš vanzemaljce. Veruješ li da postoje?
– To je najbolji izgovor za sve nepravde i nelogičnosti. Kad ne znaš ko je kriv za bilo šta (jer niko nikada nije kriv), onda pripišeš vanzemaljcima i to je OK.

Da praviš svoju verziju “Četiri i po muškarca”, ko bi se sve našao u njoj?
– Sergej Trifunović, Dule Nedeljković, Branko Rosić, Petar Ilić – Ćirilo i Svetislav Basara.

Koji TV kuvar ti deluje najšarmantnije?
– Nijedan, svi se prave važni, nikad na peru sudove, trpaju previše začina i misle da su neodoljivi.

Zašto se tvoja i Draganova firma zove “super miš”?
– Slučajno… Jednom mi je Dragan, dok je nešto objašnjavao, rekao “nismo mi neki supermiševi, pa da sve možemo”. Jesmo mali, ali svašta možemo.

Da dobiješ vaučer od 1.000 evra za letovanje, gde bi otišla?
– Iznajmila bih kućicu na nekom bistrom jezeru. Uz nju ide i baštica sa cvećem, pletena garnitura za sedenje od pruća, čamac… Malo trošim, pa bih dugo mogla tako.

Koje ti narodne, latinske i ostale izreke zvuče najbesmislenije?
– “Ako ih ne možeš pobediti, pridruži im se”, “Bolje džabe sedeti, nego džabe raditi”, “Gde žena buči, tu muž huči”… Ima ih još.

Koji su sladoledi obeležili tvoje detinjstvo, a koje sada najviše voliš?
– “Rumenko”, jer su nam usta bila crvena kao od karmina, a danas sladoled ne jedem. Mogu bez njega, a jednom godišnje – vanila.