Tema nedelje: Kako provesti savršen dan?

Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“

Sećate se, prošle nedelje je do tri-četiri posle podne nebo izgledalo kao da će kiša svakog trenutka početi da pada, a onda je – počela. Da nisam obećala da ću doći u KC Grad, ne bih ni pomislila da izađem iz stana, ali obećala sam, a to sam uradila zato što sam htela da uživo vidim nakit Nenada Stojakovića, s kojim sam radila intervju za prošli broj „Lepote i zdravlja“. Utisak je bio podjednako dobar kao u trenutku kad mi je Jasmina poslala link, koji je vodio na njegovu FB stranicu.

Dok sam obilazila prodajnu izložbu beogradskih kreativaca, obećala sam – ovog puta sebi – da ću češće dolaziti na ovakva mesta. Prvo sam primetila oslikane dukseve i haljine, koje je uradila kostimografkinja Jadranka Milojković. Da je vreme bilo lepše tj. da sam imala manje slojeva na sebi, nešto bih sigurno probala, a onda verovatno i kupila. Ovako, raspitala sam se gde mogu da ih ponovo vidim i otišla na sprat, gde mi se pogled zaustavio na mnoštvu rukavica. Da ih ne bih opisivala, evo fotografije. Nije baš kao da je radio profi fotograf, ali kao ilustracija – može da prođe. Dok sam ih probala, pomislila sam da bi bile savršen novogodišnji poklon. Možda ćete pomisliti „šta je ovoj, Nova godina je za više od dva mesesca“, ali moje pravilo broj jedan, vezano za poklone glasi – nikad ih ne traži poslednjih dana decembra ili neposredno pred rođendan. Kad se tako radi, najčešće se ne nađe prava stvar.

Budući da je i u Mikseru bio sličaj događaj, a da je do njega trebalo preći manje od sto metara, svratila sam i tamo. Pažnju mi je privukao štand sa nakitom brenda Redesign21. Kad sam već krenula da razmiljam o poklonima, i ovde sam dobila nekoliko ideja, a onda sam ugledala nešto veoma neobično. Ceo prostor koji je izlagač imao na raspolaganju, bio je prekriven čašama u kojima je bilo nešto, na prvi pogled neidentifikovano, ali šareno. Ispostavilo se da su to bila ručno bojena i iscrtana zvona za bicikle iliti Cin Cin Bells. Da li ste ikada videli šareno zvono za bicikl? Ja nisam, pa su mi zato i bila jako zanimljiva. Pitala sam za cenu i, istog trenutka, odlučila ko će ih dobiti na poklon. Drage koleginice (daaaa, i to postoji ) iz Novog Sada često voze bicikl, pa je red da imaju nešto ovako neobično.

Ubrzo, pogled mi se zaustavlja na knjizi „ Street Art Belgrade“. Par dana ranije, na instagramu sam videla da se jedan mladić hvali da je baš nju dobio od devojke, a još početkom septembra pročitala sam najavu za nju. Tada sam poželela da uradim razgovor s njenim autorom, Aleksandrom Đorđevićem, koji je obišao Beograd „uzduž i popreko“. Sada, kad smo se upoznali, saznala sam da bi priča o nastanku ove knjige bila podjednako zanimljiva koliko i same fotografije, koje se u njoj nalaze.

Bilo je još stvarčica vrednih pažnje, ali ne mogu baš sve da smestim u jedan blog. Na putu do kuće pokisla sam uprkos kišobranu, jer se kiši pridružio vetar, ali – nije mi bilo žao 🙂