Tema nedelje: Kakve novogodišnje poruke (ne) volite?

Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“

Sećam se vremena kad su novogodišnje čestitke stizale u poštansko sanduče, a ne mejlom ili u vidu SMS-a. Po nekoliko puta dnevno sam proveravala da li je još neka stigla, iako je bilo jasno da poštar dolazi samo jednom. Koliko god sam se radovala kad ih ugledam, toliko sam uživala birajući one koje ću poslati svima koji su mi dragi. Jedino što u toj priči nisam volela bilo je – pisanje. Ne zato što me je mrzelo, već zbog toga što mi je sve što se obično piše delovalo stereotipno. Naravno, svako normalan ljudima koje voli želi da oni i njihovi bližnji budu zdravi, baš kao što to želi i sebi. Podrazumeva se da im želimo i ljubav – ili da je pronađu ili da je sačuvaju. Šta je od ta dva teže – teško je reći :). Koliko god neki tvrdili da im nije do njih, da bi godina bila lagodna treba nam i para. Sve ovo zvuči tako logično, ali kad se napiše deluje kao dosadna fraza.

Mobilni telefoni su doneli novo doba, kad je o novogodišnjim čestitkama reč. Ovog puta ne mislim na činjenicu da ih onako lepe, šarene, u kovertama, dobijamo sve ređe, već na sam tekst. Kad smo ovladali opcijom „pošalji grupi“, 31. decembra od devet uveče počele su da kruže pesmice. Većina ih je na nivou koji bi izazvao osmeh učiteljice samo u prvom-drugom osnovne. Već u petom, kad se dođe kod nastavnice ili nastavnika srpskog, pitanje je da li bismo za tako nešto dobili dvojku.

Svojevremeno sam, razmišljajući zašto ih nekad nije bilo, zaključila da je ljude, verovatno, mrzelo da ih napišu deset-dvadest-trideset ili više puta. Ovako, „skuckaju“ jednom i – šalju li šalju. Možda nisam u pravu, ali ne uspevam da pronađem drugi razlog, baš kao što nikako ne mogu da shvatim zašto ljudi ne napišu nešto „iz glave“, nešto što će onome kome se obraćaju dati do znanja da nisu „jedan iz grupe“, nešto što će ih raznežiti ili nasmejati, što ima veze s njima, s njihovim željama, s nečim što očekuju u toj godini, s nekom internom šalom…

Kad sam odlučila da pišem o ovoj temi, htela sam da pronađem neke posebno besmislene, pa sam ukucala „novogodišnje SMS čestitke“. Ponuda je bila toliko bogata, da sam odustala od citiranja.

Taman se odmorimo od „novogodišnjeg opusa“, kad – eto Badnje večeri i Božića, koji na „poete“ deluju još inspirativnije. Za sve što se tu može pročitati ni sam Isus ne bi imao razumevanja. Zato, mada ne volim da dajem savete, probajte da ove godine šaljete poruke koje ste sami smislili. Znam, to iziskuje više vremena nego ove cirkularne, ali – ako na nekoga nećete misliti ni onoliko, koliko vam treba da „skuckate“ šta mu želite u 2016, zašto biste mu slali čestitku? Uzgred, kad već imamo „pametne telefone“ i toliko volimo da (se) fotografišemo, lepše će izgledati i jedna sličica, uz iskreno „srećno“, nego oni „poetski uzleti“.