Tema nedelje: Koji je tajni recept za dugotrajno prijateljstvo i ljubav
Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“
U utorak je bilo 20 godina od dana kada je u nekom od izdanja Color Press Groupe objavljen moj tekst. Bio je to intervju sa Savom Miloševićem, rađen za “Svet”, koji je tada i vizuelno i po tipu tekstova bio znatno drugačiji od današnjeg. Drugi urednik, drugo vreme, drugi zahtevi tržišta…
Niko nije mogao da pretpostavi koliko će se toga desiti u sledeće dve decenije, a ja nisam slutila da tog 7. jula započinjem nešto što će tako dugo trajati. Danas, kad razmišljam o te dve decenije, čini mi se da ne bih umela da ih opišem ni u 50.000 karaktera, a onda odjednom sve uspevam da “smestim” u jednu rečenicu. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]U poslu, baš kao u ljubavi i prijateljstvu, najvažniji je osećaj da ima smisla biti tu, sa tim ljudima. Dok ima smisla i emocija – sve je u redu.[/inlinetweet]
“Listajući” u mislima sve te godine, intervjue koji su bili draži od ostalih, zanimljive ljude koje sam upoznala, trenutke koje bi reprizirala ili najradije zaboravila, sebi sam rekla – ako ovako nastaviš konkurisaćeš RTS-ovom “Trezoru” 😉 Zato sam se brže bolje vratila sebi i odlučila da neke od dragih ljudi, s kojima sam se ovih dana viđala ili čula telefonom, pitam – koliko traje vaše najduže prijateljstvo, saradnja, ljubav…
Foto: Privatna arhiva
Članak se nastavlja posle reklama
Jasmina Ubiparip, zamenica glavne i odgovorne urednice magazina „Lepota i zdravlje“: Koliko traje moja ljubav? Toliko da sada već moram da zastanem, malo razmislim, saberem i oduzmem… Upozali smo se u decembru 2001. Sada mi se čini da smo tada oboje bili deca! (Iako nismo, ali sa svakom godinom koja prođe menjaju se kriterijumi o tome ko je dete, ko mlad, sredovečan…) U svakom slučaju, zajedno smo prošli kroz najvažnija životna iskustva, naučili šta je život, sazreli… Sada imamo dvoje dece, veliku porodicu, bliske prijatelje i najboljeg psa na svetu… Imamo i zajedničke uspomene. Neke od njih su lepe, neke uopšte nisu. Imamo dobre dane i loše dane… Zapravo, mogla bih da nabrojim čitave godine koje su nam bile dobre, a i one koje nisu. Ko god veruje u ono “ljubav traje tri godine” – greši (izvini, Begbede). Ali, isto tako je istina da će se duboko razočarati svako ko od ljubavi očekuje da celog života bude vatromet prijatnih emocija i izvor životne sreće i zadovoljstva. Ljubav je ono što sami stvorimo. Ona je i kombinacija osećanja i koktel hormona. U jednom trenutku mi pogled na njega probudi oksitocin (hormon sreće), a već u sledećem mi, zbog samo jedne njegove rečenice, skoči adrenalin i postajem besna “k’o ris”. Ljubav je i neobjašnjiva. Zato, nadam se da mojim kćerkama neće pasti na pamet da jednog dana od mene traže da im objasnim “kako učiniti da ljubav traje”. Jer, neću znati šta da kažem. Pouzdano znam samo to da tačan odgovor na ovo pitanje nećemo dobiti ni od koga, pa ni od najmudrijeg selfhelp gurua. Uzalud nam (čak) i guglanje! Moramo ga otkriti sami, deleći s nekim život dan za danom…
Šta kažu Sara Jovanović, Danijela Dimitrovska i ostale sagovornice pogledajte na sledećim stranama…
Članak se nastavlja posle reklama
Foto: Hello!
Sara Jovanović, pevačica: Prva ozbiljnija prijateljstva počela sam da stvaram u Rimu, u tinejdžerskim danima. Tada sam, već, bila dovoljno odrasla da bih shvatila koliku težinu ima reč – prijateljstvo. U kontaktu sam i sa devojkama i mladićima koje sam upoznala dok smo zajedno išli u vrtić. To je najbolji dokaz da ni vreme, ni kilometri ne moraju da udalje ljude. Splet okolnosti nekad mene, nekad njih odvede na drugu stranu, ali kad se sretnemo sve je kao da smo se juče videli. Neki od njih su bili moji gosti u Beogradu. Dolazeći nisu znali šta da očekuju, a odlazili su oduševljeni.
Članak se nastavlja posle reklama
Foto: belgradecourse.org
Violeta Skorobać Ašanin, plastični hirurg: Sa prijateljima iz detinjstva se i volim i sarađujem, a znamo se gotovo 35 godina. Svaki međusobni odnos zahteva iskrenost, bezuslovno poverenje i susretljivost. Biti tu i u dobru i u zlu – osnova je međusobne privrženosti. Ranije sam mislila da su prijateljstva, započeta u detinjstvu, jedina prava i iskrena, ali vremenom sam shvatila da se i u zrelijim godinama sreću divni i požrtvovani ljudi, koji vam mogu postati sjajni prijatelji. Ne mislim da dužina odnosa određuje njegov kvalitet, već da utiče isključivo na stepen tolerncije, jer neko ko vas dobro poznaje – u nekim situacijama – može ponešto da vam oprosti.
Foto: Privatna arhiva
Članak se nastavlja posle reklama
Eva Čubrović, novinarka: Moje najduže poznanstvo, a tu računam osobe sa kojima sam u kontaktu (makar i preko Fejsbuka) koje traje 35 godina. Tu devojčicu, Draganu, danas majku osmogodišnjeg dečaka, upoznala sam još pre nego što sam znala da pišem slova i brojeve. Ne viđamo se često, ali obavezno jedna drugoj čestitamo rođendane. Sa druge strane, najduže prijateljstvo, iskreno i postojano, traje od 1988. godine, pa vi računajte. 🙂 Od školske klupe do danas, Maja i ja delimo sve lepe i manje lepe stvari koje čine našu svakodnevicu, a u šali kažemo da ćemo i kao penzionerke bar dva puta godišnje otići u neku banju na odmor, sesti na klupicu i ćaskati u stilu „Jel’, se sećaš kad je pre 50 godina …“
Foto: Hello!
Danijela Dimitrovska Amidžić, suvlasnica agencije Models Inc, top model: Nedavno smo, na nekom izletu, moje drugarice i ja baš o tome pričale… Shvatile smo da se znamo dvadeset tri-četiri godine. To me je s jedne strane zaprepastilo, jer je reč o zaista dugom periodu, a sa druge strane sam jako ponosna što nismo izgubile kontakte. Kad je nešto pravo, vreme ga sigurno neće narušiti.