Tema nedelje: Nije lako biti poznat…i human

Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“

Nisam mislila da ću ikada pisati blog u kojem ću nekoga hvaliti zbog intervjua ili televizijske emisije, jer to radim drugačije – pozovem autora ili mu pošaljem poruku s komplimentima. Međutim, došlo je vreme u kome, ako se pohvale ne napišu na nekoj društvenoj mreži, kao da ih nije ni bilo. Pošto sam posle dugog odolevanja njihovim čarima, u finišu 2015. odlučila da se upustim u taj flert, onda moram da menjam navike 🙂 Naravno, šalim se, a o tome kako je došlo do tog flerta i kako se razvija, pisaću u nekom od sledećih blogova. Sada se vraćam na pohvale, jer sam uverena da su televizijski gledaoci, bar onaj deo koji još ima pameti i energije da suvislo komentariše, mnogo spremniji da „ospu drvlje i kamenje“ nego da nekome kažu – bravo, majstore!

Ne može se reći da baš često imamo za to razloga, ali kad nam se dogodi – nije red propustiti ga. Ubeđena sam da prvojanuarsko „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ to zaslužuje. Za razliku od mnogih, bilo da su poznati ili su iz našeg okruženja, koji tako lepo pričaju o humanosti a ne čine baš ništa, on je te večeri usrećio nekoliko desetina ljudi. Kad sam to, pre nekoliko dana, rekla jednom poznaniku, odgovorio mi je – i ja bih da sam poznat, da radim na jakoj televiziji, takvima kao on lako je da budu dobri. E, nije lako! Bilo bi mu lako da napravi klasičnu NG emisiju – mogao je pozvati Vlada Georgieva da otpeva nekoliko pesama, zamoliti Novaka Đokovića da pošalje video čestitku, tokom gostovanja čuvenog poslastičara Badija Valastra snimiti recept po kojem bi neki poznati beogradski „maestro slatkiša“ napravio novogodišnju tortu, Srđan Dinčić je mogao da smisli duhovitu pesmu, mogao je napraviti novogodišnje zezanje sa Anđelkom i Andrijom… Sigurna sam da bi Ivanu to bilo mnogo lakše, nego da bude Deda Mraz. Koliko je taj posao bio lak, oni koji umeju da čitaju između redova, mogli su da shvate još dok je išla emisija. Kad je darežljivost sponzora postustajala, novčanik su otvarali Ivan i njegova ekipa. Verujem da je bilo trenutaka tokom pripreme u kojima je sam sebi govorio „šta mi je ovo trebalo“, kao što je vrlo verovatno da mu mnogi – koje je te večeri obradovao – neće čestitati 2017, jer „ko bi godinu dana pamtio“. Međutim, sigurna sam da je onog dana, kad je snimanje završeno, kući otišao srećan, jer nije mala stvar – obradovati nekoga.