Tema nedelje: Nije sve kao što (nama) izgleda
Nikad nisam imala običaj da pišem komentare ispod tekstova na portalima, jer mislim da svaki novinar ima priliku da – direktno ili indirektno – pokaže šta misli o nekome ili nečemu. Drugi razlog je prevelika količina mržnje koja se tu skuplja, ali to već zaslužuje poseban blog. Međutim, sve češće poželim da nešto napišem, jer ne mogu da verujem kako svi ti „komentatori“ znaju da li je neko gej (to im je uža specijalnost), da li vara dečka ili devojku, da li glumi da je srećan, da li ima novca… Tu je toliko informacija, da bi Ilija Čvorović dobio kompleks niže vrednosti.
Ljudima je dovoljno da vide fotografiju, skinutu sa nečijeg instagrama, pa da počnu sa serijom zaključaka. Setite se koliko se polemisalo o „manikiru Harper Bekam“, a ona, njena mama i tata su miljama daleko od naših života – i bukvalno, i u prenesenom značenju. Da zlo bude veće, taj manir ne ostaje samo na portalima, već caruje i u realnom životu. Ljudi će vam bez oklevanja reći da je neko ovakav ili onakav, da je nešto dobro ili loše, a da o toj osobi ili situaciji, u najboljem slučaju znaju veoma malo.
Možda sve ovo ne bih ni pisala, da se nedavno na sopstvenom primeru nisam uverila koliko nedostatak informacija može da nas odvede u pogrešnom pravcu. Da ne bih tekst pretvarala u scenario indijske serije neću ići u detalje, ali poenta je da sam razgovarajući s jednim prijateljem, a ne znajući nekoliko činjenica, reagovala onako kako ni u snu ne bih da sam ih imala u vidu. Usledio je komentar da me je razmazio, pa moje „Jaaaaa, razmažena?! Uvek sam prema tebi bila divna…“. Da nije bilo previše „publike”, ko zna dokle bi ta priča otišla. Ovako, svako je mogao da samo u mislima prebrojava dobročinstva – naravno svoja.
Jedna od praktičnih stvari kad „zaratite“ sa prijateljima ili kolegama je što, pre ili kasnije, svako ode svojoj kući. Mnogo je gore kad se svađate sa osobama s kojima zajedno živite, jer nema “tajmauta”. U neko doba, a beše tri posle ponoći, palo mi je na pamet da proverim detalje koji su uticali na moju „akciju“ koja je izazvala „raakciju“. Kad mi je Google „rekao“ da je ceo problem nastao zato što sam bila u velikoj zabludi, jedino što sam htela bilo je da kažem – izvini. Naravno, rekla sam sutradan, više puta…
Eto, ja sam vama pisala o tome šta me nervira, ali bih volela da čujem šta vama smeta? Tri osobe, koje ostave najzanimljivije komentare, dobiće novo “Vulkanovo” izdanje – knjigu “Iluzionista”. Videćete, u njoj se govori upravo o tome da nije sve onako kako nam se čini.
ILUZIONISTA- Alis Laplant
Doktor Džon Tejlor, čuveni plastični hirurg i ugledan porodični čovek, pronađen je mrtav u hotelskoj sobi. Sve ukazuje na to da se radi o ubistvu, a istraga polako razotkriva šta se zapravo nalazi ispod savršene fasade njegovog života. Kada se na sahrani pojave tri žene – Debora, proračunata domaćica iz visokog društva, Em Džej, računovođa slobodnog duha, i Helen, ambiciozni onkolog, od kojih svaka sebe naziva njegovom suprugom, postaće jasno da je doktor Tejlor imao štošta da krije. Dok mlada detektivka Samanta Adams pokušava da odmrsi niti brižljivo izgrađene mreže laži koja obavija život Džona Tejlora, shvatiće da niko nije sasvim nevin. Svaka od njegovih supruga ima sopstvene tajne i sposobna je za osvetu, a Samantina posvećenost slučaju počeće da se pretvara u opsesiju koja preti da i nju uvuče u začarani krug…
Ostale moje blogove možete da pogledate OVDE.