Tema nedelje: Pustite maturante da slave

Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“

Ovih dana su beogradske ulice bile u znaku maturanata… Bilo je pevanja, bilo je trubača, alkohola, sete… Dok sam se pitala da li da pišem o njima, iz druge sobe, u kojoj je bio uključen televizor, začuo se glas nekoga ko je (po ko zna koji put ovih dana) zaključio da maturanti, često, za to jedno veče potroše više od roditeljske plate, da su podlegli diktatu vizuelnog, da su… E, tad rekoh „ipak ću o maturantima“.

U startu ću naglasiti da sam uvek bila protiv svih vidova bahatosti – od ponašanja kao da ste „pušteni s lanca“, do sumanutog trošenja novca, a naročito ako ga nije zaradio onaj ko ga rasipa. Kao tinejdžerka nisam „smarala“ roditelje nerealnim željama, alkohol nisam volela ni tada ni sada, moji drugovi iz srednje škole nisu skakali u fontanu ispred Doma sindikata… Zaista nemam razloga da silom tražim opravdanja za današnje „klince“, ali ako ćemo da budemo iskreni – nisu oni baš toliko drugačiji od ranijih generacija, kao što se često tvrdi. Nisam rekla „nisu uopšte“, već „nisu baš toliko“ 🙂 Ako nismo previše zaboravni, a za taj stepen zaboravnosti je rano, priznaćemo da su i ranije postojali statusni simboli, da su neki brendovi bili „in“, da su srednjoškolci više mislili o onome što žele da imaju nego o tome da roditelji prvo treba da plate struju i grejanje…. Nek mi neko iz moje generacije ili malo mlađi/stariji, ne kaže da i mi – u tim godinama – ne bismo želeli dobar mobilni telefon, samo da ih je bilo. Razlika između „nekad“ i „sada“, iz koje proizilaze mnoge druge, nije toliko u načinu razmišljanja, već u standardu.

Mesto za maštanje; Foto: Instagram / @brankica.treskavica

Ranije roditelji, zaista, nisu morali da daju celu platu za maturu, ali ne zato što maturantkinje nisu želele što lepšu haljinu i što atraktivniju frizuru, a njihovi drugovi savršena odela, već zbog toga što su plate većine ljudi pokrivale i maturu i tekuće troškove. Ne mogu da se ne setim da sam, kao početnik u ovom poslu – u zavisnosti od toga koliko sam tekstova imala kog meseca –zarađivala od 1.500 do 2.000 maraka. Od tih para je moglo da se kupi mnogo lepih stvarčica 🙂 No, nije pad standarda jedina nevolja.

Većina današnjih maturnata je rođena ’98, dakle godinu dana pred bombardovanje.

Kada smo mi imali godinu ili dve, igrali smo se po parkovima ili bakinim i dekinim dvorištima, a oni su gledali unezverene roditelje.

Kad su napunili dve godine, posmatrali su roditelje koji odlaze na demonstracije ili, pak, iz sve snage psuju one koji idu na demonstracije.

Kada je ubijen premijer ove zemlje, oni su imali pet godina.

Kad su porasli, pa samim tim bili u stanju da mnogo više razumeju, ceo svet je ušao u ekonomsku krizu.

U međuvremenu su gledali i slušali roditelje koji ostaju bez posla ili se plaše da će postati „kolateralna šteta“ neke privatizacije, pitaju se kako će vratiti kredit ili pokriti minus na računu. Mogla bih ovako još dugo… nažalost. Mogla bih i o tome što je internet „otvorio prozor“, pa vidimo ceo svet, a u njemu – bar u onom delu sveta kojem želimo da pripadamo – matursko veče ne ruši kućni budžet. Zato, pre no što zaključimo da su današnji maturanti bahati ili, bar, nerealni, treba da se zapitamo da li su zaista takvi ili im roditelji rade za „mrvice“.

P.S. Dobitnice poklona iz kolumne „Misli kao što govoriš i govori kao što misliš“ su čitateljke Slavica Milovanović i Dragana.