Tema nedelje: Šta će blogerke raditi za pet godina?
Pre nekoliko dana mi je koleginica poslala nekoliko linkova, uz komentar „pogledaj ovo…“. Svi su vodili ka video klipovima koje su postavile tinejdžerke i svi su imali više desetina hiljada pregleda. U prvom koji sam pogledala jedna od njih je objašnjavala šta radi pred spavanje… Gle čuda, skine šminku, umije se, pogleda novosti na društvenim mrežama, spremi „odevnu kombinaciju za sutrašnji odlazak u školu“… Njena vršnjakinja, u drugom prilogu, priča koje je sve beauty proizvode dobila na poklon prethodnog dana. Pokušavam da ne budem preterano kritična, pokušavam da se setim na šta sam se „palila“ kad sam imala 14 godina, pokušavam… ali ne ide. Mogu da razumem njih koje to snimaju, jer gde ćeš bolji spoj – hraniš sujetu, postaješ „glavna“ u školi i zarađuješ više od mame i tate, reklamirajući sjajeve, patike, keksiće, maskare… Divota! Mislim da laže svako ko kaže da ne bi to radio, za pare koje one dobijaju, tim pre što stvarno ne čine ništa loše.
Ono što nikako ne uspevam da razumem je zašto ih armija vršnjakinja doživljava kao filmske ili rok zvezde? Nekad je „vrištanje kad te vide“ dolazilo posle odličnog filma ili muzičkog hita, a danas se na profilima „kraljica“ YouTubea i Instagrama smenjuju komentari: „najlepša si“, „divna si“, „presavršena si“, „obožavam te“… Oni, koji to pišu, ponašaju se kao da konkurišu za posao – bota 😉 Iako nekad volim da budem „psiholog amater“ – ovog puta odustajem, jer se bojim da ću doneti pogrešan zaključak, ali obećavam sebi da ću odgovore potražiti od pravih psihologa.
Dok sam išla od klipa do klipa, od instagrama do instagrama, stigoše mi odgovori od sagovornice za biznis rubriku, koja će biti u jednom od sledećih brojeva. Između ostalog, ona kaže: „Jedan od mojih omiljenih autora Makom Gladvel u svom bestseleru ‘Izvan proseka’, koji govori o uspehu navodi pravilo 10.000 sati kao jedan od dva preduslova za uspeh. Tih 10.000 sati nam je potrebno da razvijemo veštine u nekom polju, koje će nam omogućiti da iskoristimo prilike kada nam se ukažu“.
Pitam se da li devojke o kojima sam upravo pisala „troše“ tih svojih 10.000 sati ili će i one, jednog dana, postati poslovne žene u pravom smislu reči? Da li će ih desetine hiljada lajkova navesti da pomisle „ja mogu sve“ ili će im dati dobrodošlu dozu samopouzdanja, koja nam nikada nije potrebnija nego u tinejdžerskim godinama? Šta će one raditi za dve-tri godine, jer će njihovi fanovi takođe porasti, a kad se približiš osamnaestom rođendanu drugačije „klikćeš“? Hoće li umeti da se snađu u svetu koji (još uvek) postoji van YouTubea i Instagrama?
Nadam se da će umeti da iskoriste svojih pet virtuelnih minuta, ali i da će – za petnaestak godina – biti mlade, poslovne žene.