Tema nedelje: Šta se krije iza nečijih kulisa?

Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“

Prošlog vikenda je na Kopaoniku bio Winterfest, pa sam se ja – doduše radno – obrela u snežnoj idili. Međutim, ne pišem o tome da bih se hvalila, već zato što sam se po ko zna koji put uverila da svako ko kaže „lako je njemu“ zapravo ne zna „kako je njemu“. Prvo veče je završeno nastupom Frajli u hotelu Grand. Većina nas je krenula s namerom da odsluđamo dve-tri pesme, a onda se vratimo „kući“, jer smo svi tog dana doputovali. Kad pomislim da sam ustala u pola šest i sada mi se spava. Osim toga, među nama je bilo i onih čiji muzički ukus nije baš u skladu sa onim na šta pomislimo kad pomenemo Frajle. Međutim, svi smo ostali do samog kraja njihovog nastupa.

Odavno sam počela da motive za ostajanje do „ko zna koliko“ delim na – „bio je super provod“ i „ubijali smo noć“. Pod ovim drugim smatram ono lenjo sedenje i ćaskanje, kad ostajemo samo zato što nas mrzi da pozovemo konobara, platimo i krenemo. Ovog puta nas je u klubu Garden zadržala isključivo odlična atmosfera. Frajle su nas „provele“ kroz nekoliko žanrova, a pevale su tako da se ko zna koliko puta čulo „svaka im čast“. Gledajući ih, nikad ne biste pomislili da su se, samo 2-3 sata pre nastupa, pitale hoće li sve četiri izaći pred publiku, jer je jedna od njih imala veoma visoku temperaturu. Naravno, mogle su da nastupe i njih tri, ali – Frajle su kvartet! Navikli smo da uvek i svuda vidimo Maru, Natu, Jelenu i Nevenu.

Foto: Instagram / @brankica.treskavica

Dok su bile na sceni, ni po čemu se nije dalo pogoditi koja je dan provela „družeći“ se sa aspirinima. Da neposredno pred nastup nisam radila intervju sa njima, ni ja to ne bih znala. No, upravo to saznanje me je nateralo da se zapitam koliko često, ne znajući šta se krije „iza kulisa“, donosimo pogrešne zaključke. Koliko ljudi želi da se nađe „u nečijoj koži“ ne sluteći kako je u njoj? Koliko je zavisti ispoljeno prema nekim ljudima, čiji životi, suštinski, nisu nimalo lagodniji od života onih koji im zavide? Koliko se puta desilo da nekoga sažaljevamo, jer imamo utisak da mu je život prazan, a njemu je svaki dan „triler“, samo što svoja uzbuđenja čuva za sebe? Koliko puta smo mislili da su nečije veze ili brakovi savršeni, a pre se moglo govoriti o kohabitaciji nego o ljubavi? Koliko je privlačnih muškaraca dobilo etiketu „gej“, jer nisu „šetali“ atraktivne devojke po gradskim dešavanjima, a kroz njihove živote je prošao fascinantan broj fantačnih žena? Koliko je… Ovako mogu do sutra, a početak i kraj priče svod se na to kako nikad ne možemo znati kako je nekome – zaista, ako nas on ne pusti u svoj svet. Sve ostalo možemo da nagađamo, što em nema smisla, em može da nas navede na pogrešne zaključke.