Tema nedelje: Što bi Bajaga rekao „nek’ smo živi i zdravi još godina sto“
Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“
Iz godine u godinu, baš u ovo vreme, odlazim na iste doađaje… Hello! pravi veliki prijem, „Lepota i zdravlje“ kiti svoju jelku u hotelu Hajat, firme organizuju novogodišnje koktele… Skoro da nema dana kada negde ne treba otići. Nekad sam umorna, pa bih radije ostala kod kuće i nešto kuckala, nego se šminkala i razmišljala šta da obučem, a nekad mi se baš ide, jer znam da je prethodnih godina bilo veoma lepo.
Činjenica da na svim tim događajima srećem bar sedamdest posto gostiju, koji su bili i prošle ili pretprošle godine, daje neku posebnu draž. Koliko god mislili da je poslovni svet pun sujete i ekstremne ambicioznosti, istina je da su mnoge saradnje prerasle u prijateljstva ili drugarstva.
Upravo to ponavljanje zbivanja često me ubaci u mali vremeplov, pa se prisetim ljudi koji su me – pre godinu ili pet – posebno radovali ili mi kvalirili raspoloženje. Probajte to da uradite, pa ćete shvatiti da oni čije ste naloge nekad morali da ispunjavate ili, bar, nađete veoma dobar razlog da to ne učinite, odavno nisu deo vaših poslovnih života. Ideje, koje su svojevremeno delovale savršeno, sada ne biste ni uzeli u razmatranje. Ovako bih mogla dugo, a suština je shvatiti koliko je istinita ona čuvena krilatica „i to će proći“.
Kad to kažem, ne mislim da od nje treba napraviti životni lajtmotiv, pa čekati da prođe sve što nam se ne sviđa. To bi bilo glupo, ali glupo je i nervirati se zbog nekih poteza ili okolnosti… više no što je neophodno. Uzgred, ako nam je sve baš onako kako želimo, ne smemo da se uspavamo, jer nigde ne piše da se „i to će proći“ odnosi samo na ono što nam se ne dopada. Svi znamo kako lako može da se nešto izmakne, ali o tome često ne razmišljamo i to ne zato što takve mogućnosti nismo svesni, već zbog toga što nećemo da sebi kvarimo radost.
Članak se nastavlja posle reklama
U svakom slučaju, ja ću i ovog decembra, kao i prethodnih, povremeno pogledati u retrovizor. Na mene deluje jako vaspitno kad vidim koliko je ljudi u početku ostavljalo dobar utisak, a ispostavilo se da su odavno prodali dušu vragu svome, baš kao i kad primetim da su me mnoge situacije, koje su mi u samom startu delovale bez veze, odvele ka ostvarenju nekih zamisli.
Zato, što bi Bajaga rekao, „nek’ smo živi i zdravi još godina sto“, a ko zna šta će sve biti drugačije kad sledeći put budemo išli na decembarske koktele.