Tema nedelje: Verujete li da postoje „pravi“ muškarci? + poklon
Nekoliko dana pred Novu godinu drugarica i koleginica mi je poslala link za jedan tekst, uz komentar – vidi kako je Igor ovo lepo napisao. Igor je kolega Igor Karanov, a link nije vodio ka njegovom FB profilu, već na sajt All Me kozmetike. Pročitala sam tekst i poželela da odmah pozovem Igora i da mu kažem „kako si ovo lepo napisao“, ali bilo je nedeljno poslepodne, a tad zovem samo one koji su mi izuzetno bliski (i to s razlogom). Pre desetak dana, u ženskom društvu, pričajući o muškarcima koji umeju da pišu emotivno, duhovito, a kad zatreba i cinično, pomenusmo Igora. Istog trenutka je Jasmina rekla „nedavno je nešto divno napisao o svojoj devojci“. Bila je to ista ona priča.
Znam, neko će sad reći – naravno da piše lepo kad mu je to posao i, na neki način, biće u pravu. Doduše, mnogi rade isti posao pa ne pišu dobro, ali nećemo sad o njima, već o Igoru. Za ovu priču je važno imati u vidu da nije reč o „njanjavom“ muškarcu, koji je posle mnogo muke našao osobu koja će s njim biti u vezi, naprotiv! Ne govorimo ni o muškarcu koji osrednje izgleda, pa piše ovde onoj koja ga je nekim čudom izabrala. Još jednom, NAPROTIV! No, da ne bi bilo kao da pokušavam da s vama pričam o filmu koji niste gledali, evo i teksta:
„Rano je decembarsko jutro. Napolju je još uvek mrak, a u sobi je toplo. Jelena spava malo otvorenih usta. Zaspala je u svetloplavom džemperu koji joj se odlično slaže sa bojom očiju. Zaspali smo zagrljeni. I danas, kao i svaki put kad se probudim, prvo sam je malo gledao pre nego što sam ustao iz kreveta. Njeno telo ima oblik Devete simfonije. Njušio sam njen topli dah, dodirivao njenu belu kožu. San joj je pucketao kao vatra u kaminu. Poljubio sam je u rame, a ona se nije probudila, već me je zagrlila rukama i nogama, tako čvrsto da nisam mogao odmah da ustanem već sam morao da čekam nekoliko minuta da zagrljaj popusti da mogu da se izvučem, a da je ne probudim. I ne znam kuda su krenuli ovi ljudi u svojim automobilima po ovoj zimi i mraku, ali znam da ja ne bih nikud odavde. I zato sam, dragi Deda Mraze, hteo da ti kažem da ove godine ne moraš da se maltretiraš oko mojih poklona jer mi ne treba ništa. Sve imam. Ono što nemam mi uglavnom ni ne treba. Istina, bio sam dobar, mnogo bolji nego prethodnih godina, ali to je više bilo zbog nje, nego zbog tebe. Slobodno idi kod onih kojima nešto u životu fali i zvoni im iznad glava svojim praporcima, meni su sasvim dovoljni srebrni zvončići njenog smeha kad pogleda moju jutarnju frizuru ili me čuje kako pevam pesmu koju ne znam. Ne treba mi ništa, dragi Deda Mraze, samo se ne usuđuj da mi pipneš ovo što imam, jer ću ti doći tamo i sve ću ti patuljke pobacati. Možeš eventualno da svratiš na piće. Mleka nemam, ali neka rakija će se već naći.“
Skoro sam sigurna da većina vas ima utisak koji smo mi imale, pa sam zato i počela da pišem o Igorovom tekstu. (Nek neko kaže da novinari ne umaju da upute kompliment jedni drugima 🙂 ) Međutim, čini mi se da će mnoge reći – šta mi imamo od toga kad ili nemamo nikakvog muškarca ili bismo onog kojeg imamo rado „preopravile“? Rekoh mnoge, a ne sve, jer neke su imale sreću da nađu ne „najboljeg frajera na svetu“, već „najboljeg za njih“, ali da se vratim na to – šta mi imamo od toga što Igor nežno piše o svojoj Jeleni? Imamo saznanje da takvi muškarci još uvek postoje. Nije ih mnogo, ali – ima ih. To bi moglo da nam bude na pamet kad sledeći put počnemo da se žalimo da više nema pravih muškaraca. Ima ih, samo ih treba pronaći, dočekati, dati im šansu da pokažu da su pravi, pokazati im da smo „prave“… (dopišite sve što mislite da treba)
POKLON!
Dok razmišljate šta bi se moglo dopisati, evo „bonus motivacije“. Tri čitateljke koje nam pošalju najduhovitije komentare na tu temu dobiće poklon koji su u Vulkanu spremili za sve koji žele da dragu osobu obraduju za Dan zaljubljenih. Svi, koji u njihovim knjižarama kupe jedno od tri najnovija ljubavna izdanja, na poklon će dobiti Raffaello kuglice. Reč je o romanima „Poljubac iz Pariza“, „U pravom trenutku“ i „Čekajući Dogoa“, a akcija počinje danas i traje do poslednjeg četvrtka u februaru.