Tema nedelje: Zašto (ni)je dobro biti singl
Pre no što ću početi da pišem blog, pogledala sam instagram, a na „Mudrolijama sa twittera“ post koji je dobio 15.639 za sat vremena. U njemu piše „Možda je tužno što nisam u vezi, ali je mnogo lepo što nisam u dugoj, lošoj, odvratnoj vezi sa nekim na koga sam navikla, pa smo eto zajedno“.
Tu je i skoro tri stotine komentara, a dominiraju „ahahahahaha“, smajli, rukice koje pljeskaju… Stavila sam i ja lajk, pitajući se da li se ljudi, koji nisu u vezama, na ovaj način teše ili je ovo istina sažeta u 140 karaktera. U suštini, ove dve konstatacije i nisu suprotstavljene.
Činjenica je da zaista nije lepo kad niste u vezi… Prevo, nema nekoga ko će uvek misliti na vas i na koga ćete vi misliti. Nema razloga da se obradujete kad zazvoni telefon, jer nemate nekoga ko će vas zvati tek tako, da vas čuje. Nemate sigurno društvo za odlazak na letovanje ili zanimljiv vikend, jer kad počnete da se dogovarate sa drugaricama, eto hiljadu problema – aranžman je skup ili suviše jeftin, ne može tada kad vi možete, radije bi negde drugde…
Kad imate Njega, potrebno je samo rezervisati karte i – krenuti. Kad smo već kod društva na koje uvek možete da računate, dobrodošlo je i za odlazak u bioskop, pozorište, provod, šetnju… Kad ste u vezi, imate nekoga ko uvek navija za vas, ko smatra da su „na poslu glupi, jer ne shvataju koliko ste talentovani, sposobni, obrazovani“, ko će svoje obaveze ostaviti za kasnije da bi vama pomogao…
Imate nekoga ko će vam pokloniti cveće, a nećete ružu dobijati samo od cvećarke, jer ste joj postali mušterija još dok ste bili studentkinja. Imate i nekoga koga neće mrzeti da vam objašnjava kako funkcioniše ovaj illi onaj kompjuterski program, zašto je za vas bolji ovaj laptop nego onaj, koliko će vam vremena biti potrebno da se naviknete na Ajfon, ako ste do sada koristili android…
Mogu ja da nabrajam dugo, ali je pitanje da li devojke/žene koje su u vezama, sve to imaju. Moguće je da ja, zato što nisam, idealizujem situaciju. Iskreno rečeno, da je moj emotivni status drugačiji, možda mi taj post i ne bi delovao tako inspirativno. Iskustva žena koje poznajem, ali i muškaraca, potvrđuju da sve ovo nije nešto što se podrazumeva. Nije malo onih koje u vezama, zaista, drži navika, a kad je tako ni ta putovanja u dvoje, ni koncerti na koje zajedno odlaze, ni večere „sa još dva para“ – nemaju nikakvu čar.
Budući da nije baš lako odreći se navike, takve veze traju, nekad čak pređu na sledeći nivo – brak, a ništa se suštinski ne desi. Neke druge bivaju prekinute tako što je jedno od dvoje naviknutih srelo nekoga ko ih „pomeri s mesta“.
Zaljubljenost je vrlo efikasno sredstvo protiv navika 🙂 Naravno, postoje i sasvim drugačije priče. Znam parove koji su godinama u vezama, o kojima svako od nas mašta. Kad kažem – mašta, ne mislim da se nikada ne svađaju, da nema dana kad im kod parnera smeta i najmanja sitnica, ali i kad je atmosfera najviše naelektrisana ne dovode u pitanje činjenicu da se vole. Takvi su, zaista, imali sreće.
Sigurno znate da se bliži Sajam knjiga, ali znate i da knjige poklanjamo tokom cele godine. Ovog puta, tri čitateljke koje pošalju najaznimljiviji komentar, vezan za temu o kojoj sam upravo pisala, dobiće knjigu „Ti i ja, Anđela“. Izbor nije slučajan – sa zadovoljstvom sam s Vladimirom Arsenijevićem, autorom ove knjige, uradila intervju za sledeći broj „Lepote i zdravlja“.