Zašto je dobro imati mene za prijatelja + poklon

Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje

Uvek sam govorila da bi svako od nas trebalo da ima nekoga, ko će nam iskreno reći šta misli o onome što radimo ili kako u pojedinim situacijama reagujemo. Kada to kažem, ne mislim na osobe u koje smo zaljubljeni ili one u nas, jer tu uvek postoji bojazan (makar podsvesna) da će se taj neko naljutiti i otići od nas. Naravno, ne mogu da budu ni članovi najuže porodice, jer koliko god majka bila objektivna mi smo, ipak, zauvek „sunce mamino, kako si mi pametno“ ili “naravno da si genije, kad si na tatu”. Dakle, mora da bude neko za koga smo sigurni da nas mnogo voli, ali prijateljski. Naravno, potrebno je i da taj neko ne bude tupav i da koliko-toliko poznaje tematiku koju komentariše. Ubeđena sam da bi mnoge odluke i karijere izgledale drugačije, da su neki ljudi, u svom okruženju, imali takvu osobu.

Međutim, tu se uvek postavi pitanje da li će dobronamerno „šta ti to treba“ biti prihvaćeno ili će zazvučati kao kockica leda, dok se spušta u čašu? Kao i obično, pišem zbog nečeg što mi se desilo… Pre par dana sam jednom prijatelju, koji već dugo ima svoj portal, rekla šta je počelo mi se ne dopada. Kao što je i logično kad ste Devica u podznaku, usledila je i analitika, uz moja mudrovanja kako čovek, zbog određenog broja pratilaca/čitalaca, ne sme da pokvari sliku o sebi, koju je stvorio uspešno radeći neki drugi posao. Ne bih se ja toliko bavila tom pričom da je reč samo o prijatelju, koji mi je „drag, ali nije baš fascinantan“, već zato što je zaista reč o nekom ko je izuzetan na mnogim poljima. Potrajalo je to moje, nazovimo ga, iznošenje mišljenja petnaestak minuta, ali ovo je suština.

Posle sam se, tokom celog poslepodneva, pitala da li je trebalo da to kažem. Verujem da jeste, ali sam se osećala nekako čudno. Naravno, razmislila sam i kako bih ja reagovala da je situacija bila obrnuta. Ne bi mi bilo baš pravo, ali bih se sigurno zapitala da li sam počela da brljam.

Iste večeri mi je veoma draga koleginica skrenula pažnju na grešku, koju sam napravila u jednom postu, uz komentar „Meni ne smeta, ali znam koliko ti je stalo do svakog slovca… Ne zameri, moža sam sebi previše dozvolila, ali znaš da nije zlonamerno“. Normalan čovek ne da ne može da zameri, već samo da kaže – hvala ti 🙂

Možda neki komentari ne prijaju našim ušima, ali mogu da budu pokazatelj da je nekome, na onom divnom, ljudskom planu, stalo do nas, pa nam zato skreću pažnju na nešto. Ne moraju, čak, ni da te opaske budu posledica ispravnog zaključka, ali sve dok postoji makar nekoliko ljudi koji se prema nama ophode na taj način – divno je.

Prošlog petka sam vam predložila da u komentarima napišete o kome biste voleli da čitate na našem portalu, na koja pitanja da potražimo odgovore, čije savete da čujemo… Hvala vam na idejama, a kad nam je tako lepo krenulo, nastavljamo priču i ove nedelje. Razlika je samo u poklonu… Ovog puta će čitateljka, koja će u komentaru napisati predlog koji ću prvi uspeti da realizujem, dobiti TP majicu Tamare Paunović. Budući da su njene majice stekle status brenda, sigurna sam da ste ih videli, a ako hoćete da im malo bolje pogledate “zavirite” u insta profil @tphshirts

Foto: Arhiva Tamare Paunović

Članak se nastavlja posle reklama

Ovde pročitajte ostale tekstove iz serijala Tema nedelje…

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje”>>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje