Kako najefikasnije pristupiti problemima?

Lidija Ćulibrk, urednica magazina „Lepota&Zdravlje“, specijalista zdravstvene psihologije

Pisma naših čitateljki često počinju sa “Imam problem u vezi…”, a i naša ćaskanja uz kafu, moramo priznati, zar ne?

U zapadnom svetu problem se danas već gotovo isključivo tretira kao nešto što apsolutno zahteva aktivan pristup dok mi i dalje često mislimo da su problemi naše breme, kazna ili nešto pred čim smo nemoćni. Proaktivan pristup problemu podrazumeva jasno definisanje problema, spisak potencijalnh rešenja (da, sve na papiru), analizu naših snaga i slabosti za rešenje problema, izbor trenutno najboljeg rešenja i sprovođenje rešenja u delo. Ukoliko se problem ne reši u nekom, unapred određenom roku, praktikuje se povratak na jednu od prethodnih faza kojima bi se opet krenulo ka cilju – rešenju problema.

Psiholozi smatraju da se kvalitete života ljudi razlikuje upravo po tome kakav odnos imaju prema problemima. Na primer, da li ćete reći: “Šef je nepravedan prema meni, ali takvi problemi su česti i dešavaju se i drugima”, plus “Ja mogu da izađem na kraj sa ovim problemom jer sam osoba koja dobro rešava probleme” ili ćete reći “Katastrofa, onaj monstrum se obrušio na mene”, plus “Uvek me snađe neko sr…, uopšte ne znam šta će izaći iz toga. Isto tako je bilo kad me je onaj profesor na trećoj godini dva puta srušio bez ikakvog razloga…”

Terapeuti specijalizovani za rešavanje problema će vas pre svega usmeriti na to da izgradite pozitivan odnos prema problemima: “Problemi su ok – izazov, a ne katastrofa”. Zatim će pokušati da poprave vaš odnos prema sebi samima: “Ne postoji taj problem koji ja ne mogu da rešim”.

Sada imate jasniju predstavu kako treba da se odnosite prema svom problemu: prvo, da ga prihvatite i očekujete, a drugo da verujete u sebe i izgradite tehnike rešavanja problema. I spremni ste da prihvatite još jednu važnu stvar: nema savršenog rešenja problema. Jedan od razloga zbog koga ljudi ponekad ne rešavaju svoje probleme je njihova predstava o tome da treba da nađu pravo i savršeno rešenje. Međutim, važno je uvek imati u vidu da svako rešenje ima pozitivne i negativne aspekte, naravno u različitom odnosu – neka rešenja su bolja, a neka lošija. Ako vam je šef zaista monstrum, idealno je da problem rešite tako što ćete promeniti radno mesto i izabrati ono na kome će šef biti vaša najbolji drugar. Međutim, dobra rešenja su i da ostanete na tom radnom mestu, ali da se manje nervirate ili da nađete metode uz pomoću kojih ćete da se relaksirate i ostatak dana provedete u fantastičnom raspoloženju.

Bilo kako bilo, olovku u ruke i krenite da rešavate probleme, jedan po jedan, sa verom u sebe, svet i ideju da su problemi u stvari “neraspakovani pokloni”.

Ostale tekstove iz rubrike „Na terapiji“ možete pročitati OVDE.