Kako prihvatiti gubitak voljene osobe i nastaviti dalje

Autorka: Olivera Stojšić, psiholog i joga instruktor www.bodyandmindinstitut.rs

Pitali ste me kako prihvatiti gubitak voljene osobe, oporaviti se i nastaviti život dalje… Pre svega, važno je da se pomirite sa činjenicom da su gubici univerzalna pojava i neizbežan deo svačijeg života, i da se svi, pre ili kasnije, moramo susresti s tim.

Tokom života gubimo prijatelje, sigurnost, domovinu, prijateljstvo, poverenje, posao, zdravlje, ali je smrt voljene osobe jedini gubitak koji je zaista zauvek, koji je nepovratan i nepopravljiv. Gubitak roditelja, partnera, deteta i bilo koje druge voljene osobe su sigurno najveći gubici i izazovi za svakog pojedinca.

TUGOVANJE je uobičajen, prirodan proces koji sledi nakon smrti voljene osobe. To je faza u kojoj moramo pomiriti ono što dolazi iz glave (njega/nje više nema i više ništa i nikad neće biti kao pre) i doživljaja koji imamo u srcu i „duši“ (to je nemoguće, strašno, užasno, bolno, besmisleno, nepravedno…). Iako je veoma bolna i neprijatna, TUGA JE ZDRAVA EMOCIJA, koja služi da nas oslobodi bola koji je nastao nakon gubitka bliske osobe.

Cilj tugovanja je naučiti živeti sa gubitkom. Tugovanje znači opraštanje, pozdravljanje sa izgubljenom voljenom osobom. Ne postoje pogrešni niti pravi, ali postoje ZDRAVI NAČINI da se suočimo sa gubitkom, uz strpljivo prolaženje kroz faze, bez požurivanja i kada moramo dopustiti da se proces tugovanja odvija u skladu sa nama. Svako tuguje na svoj način, ne postoji ni predviđeno vreme za tugovanje – važno je da sebi damo vremena da prihvatimo sebe i sve svoje emocije. To su sve normalne i očekivane reakcije u takvim bolnim trenucima, jer nam one pomažu da uspostavimo ravnotežu i krenemo dalje. Na tom putu veoma je važno da nismo sami, da prihvatimo podršku porodice, prijatelja, ljudi koji su prošli slična iskustva…

Rekla bih da je na kraju najvažnija faza PRONALAŽENJE NOVOG SMISLA gde je tugovanje proces novog sagledavanja sebe i sveta u kojem živimo, novih učenja opstanka u drugačijim uslovima. Cilj rekonstrukcije smisla nije povratak na raniji nivo funkcionisanja, već traženje i uspostavljanje smislenog života bez voljene osobe. Taj proces stalnog traženja je suština tugovanja i daje veće šanse da stvorimo jedan novi funkcionalni odnos prema životu u kojem ćemo čuvati emocionalnu povezanost sa voljenom osobom koja nije fizički prisutna.

Kako bi mogli drugačije?
1. Umesto što čuvate stvari voljene osobe pretvarajući ih u eksponate, a prostor u muzej, setite se da kuća mora da živi i postavite fotografije i uspomene na različita mesta u svom domu, ali bez preterivanja. Prolazićete pored njih svakako često, a imajte na umu, da čak i kada ih ne vidite, preminule drage osobe uvek nosite u srcu.

2. Ako se još uvek pitate zašto se baš vama dogodio taj najveći gubitak, jedini odgovor je: Zato što se to dešava. Možda bi svi ljudi trebalo da se pitaju zašto se bilo kome dešavaju veliki gubici. Kosmičko pitanje: Zašto?

3. Život posle gubitaka je stvar odgovornosti, hrabrosti, ljubavi, sposobnosti i inteligencije osobe koja je u žalosti. Težite da to postignete. Ako zaboravite na sebe setite se u kakvo izdanju i raspoloženju bi preminula voljena osoba volela da vas vidi – depresivnu, neurednu, plačljivu, neuspešnu…?

4. Bol i patnju pretvorite u pozitivne efekte kao što su:
– mogućnost za lični i duhovni rast i razvoj,
– imajte više razumevanja za sebe i druge nego ranije,
– postanite bliži jedni drugima,
– prihvatanjem činjenice smrti drugačije vrednujte život,
– menjanjem sopstvenih prioriteta i cenite istinske ljudske vrednosti.

Sagledavanjem stvari na ovaj način gubitak će postati vaša SNAGA jer „teško je živeti bez voljenih ali život se nastavlja dalje…“