Na terapiji: Da li je tačno da je “što više to bolje”?

Lidija Ćulibrk, urednica magazina „Lepota&Zdravlje“, specijalista zdravstvene psihologije

Tokom mojih dugih godina uređivanja Lepote&Zdravlja, dešavalo nam se da imamo periode kada unesemo promenu u koncept našeg magazina i sve nam krene na bolje. Tada mislimo da ono što nas je dovelo do tih fenomenalnih rezultata treba da radimo sve više i više i biće sve bolje i bolje.

Recimo, imali smo faze kada smo na naslovnim stranama furali samo domaće zvezde ili samo strane ličnosti. I onda u tom duhu nastavimo to isto da radimo uporno i sistematično, i sadržaj magazina takođe prilagodimo tom duhu. Međutim, posle nekog vremena vidimo da napredak nije onakav kakav smo očekivali pa čak dođe i do stagnacije.

Ili, razmotrite ovaj drugi jednostavan primer. Roditelji vole da im deca idu u mala odeljenja, i smanjivanje broja učenika u odeljenju je do neke tačke dobro. Posle toga smanjivanje više ne daje dobre rezultate nego loše. Na primer, istraživanja su pokazala da odeljenja sa 30 dece nisu efikasna kao ni ona u kojima ima 10 dece. Objašnjenja za ovo su delikatna i nećemo sada ulaziti u tu tematiku.

Ali verujem da ste shvatili poentu koju pokušava da nam približi nauka: gotovo sve kompleksnije stvari se ne ponašaju linearno nego imaju svoje unutrašnje zakonitosti. Ukoliko neku materiju poznajemo dobro moći ćemo da izvučemo pravila i da se njima rukovodimo. Kao na primer, pravilo je da odeljenja od 20 do 25 učenika imaju najbolju dinamiku i učenici postižu najveći uspeh i stiču najbolje socijalne veštine. Ako materiju ne poznajemo dovoljno, korisno je bar da znamo da ne postoje baš jednostavna pravila koja se primenjuju na sve situacije, u svim vremenima i okolnostima. Da bismo radili u svoju korist važno je da posmatramo efekte onoga što radimo i kako se ponašamo i upoređujemo ih sa ciljem kojem težimo. Dakle, u životu se usput neprestano korigujemo, menjamo, doterujemo, “šminkamo” pa skidamo šminku.

Recimo, dobro je da naučite reći NE, ali neće biti dobro ako NE govorite uvek. Dobro je da podignete svoju toleranciju na frustraciju ali ne i da trpite. Dobro je da budete posvećeni poslu ali ne i da izgubite iz vida ostale segmente života. Dobro je da slušate svoje telo i obavljate redovne lekarske kontrole, ali ako to radite previše, neće biti bolje nego ćete postati hipohondar… Ovaj niz nastavite sami.

Ostale tekstove iz serijala NA TERAPIJI pročitajte OVDE.