Na terapiji: Depresija i kako se izboriti sa njom
Svi smo tužni s vremena na vreme, ali nije svaka tuga depresija. Šta je ono što razlikuje normalnu tugu od depresije? Tuga je sastavni deo i važan deo vašeg života. Ona pomaže da shvatite vaš unutrašnji svet, da razumete druge ljude, obogaćuje i daje smisao životu. ”Normalna” tuga dolazi sa neizbežnim gubicima i frustracijama koji su sastavni deo života. Nasuprot njoj, depresiju kao bolest karakterišu nekoliko karakteristika: težina depresije, trajanje i stepen onesposobljenosti koji ta depresija može da prouzrokuje.
Depresija može da varira od blage do one koja vas remeti u životu. Neke blage epizode depresije mogu vremenom da se prevaziđu menjanjem stila života ili traženjem podrške bliskih ljudi.
Međutim, depresija koja parališe i onesposobljava vas u svakodnevnom funkcionisanju od osnovnih elementarnih stvari da ustanete, umujete se, uredno izgledate, sredite prostor u kom živite, obavljate svoj posao, imate socijalni život itd. bez odgovarajućeg tretmana može da traje godinama. Tada se radi o depresiji koja se teško može prevazići bez pomoći terapeuta. Ako primetite fizičke smetnje u vidu promene apetita – gubitak ili povećanje telesne težine, smetnje pri spavanju, ako imate san koji vas neokrepljuje već se budite još umorniji, slabost, umor, uznemirenost, stalnu potrebu za kretnjom, bol u mišićima, glavobolja, zatvor… a zatim primećujete promene u mišljenju, misli su vam usporene, koncentracija i pamćenje otežani, teško donosite odluke, preokupirani ste sopstvenim greškama ili manama, samokritični i često bezrazložno osuđujete sebe, prolaze vam suicidalne misli ili namere, a u nekim ekstremnim slučajevima dešava vam se gubitak dodira sa realnošću, prisutni glasovi (halucinacije) i sumanute ideje.
Osim ovih fizičkih tegoba i promena u mišljenju, dešavaju se promene u ponašanju kao što su su povlačenje iz društvenih i radnih aktivnosti, zanemarivanje obaveza kao što su kućni poslovi, plaćanje računa, smanjenje fizičkih aktivnosti, smanjenje briga o sebi što se odražava na ishranu i ličnu higijenu, povećana upotreba alkohola, lekova prepisanih od strane lekara i samonicijativno uzimanih, droga… Ukoliko imate prisutne ove promene potrebno je da se obratite za pomoć. U zavisnosti od težine i dužine depresije zavisi i način lečenja. Najzastupljenije terapijske metode su lekovima, ako se radi o teškoj i organskoj depresiji i psihoterapija.
REBT (racionalno-emotivna bihevioralna terapija ) veoma je efikasna terapija koja dovodi do uvida da vaše misli utiču na vaša osećanja, a osećanja na ponašanje. Ovom psihoterapijom počinjete da shvatate da su vaše misli koje utiču na osećanja u stvari promenljiv sadržaj koji možete da menjate. Postajete sve više svesni svojih misli i donosite odluku da samookrivljujuće misli zamenite samopodržavajućim, a samosažaljive samoohrabrujućim mislima. Takođe vežbate da svoju pažnju i fokus držite na onome što je dobro i na čemu ste zahvalni, a ne na ono što vam nedostaje u životu. Uz pomoć terapeuta svoj naučeni nekoristan način mišljenja vežbanjem zamenjujute korisnim koji vam pomaže da umesto osećanja depresije, beznadežnosti, obeshrabrenosti, očaja, samosažaljenja i samookrivljavanja osećate zdravu normalnu tugu koja postaje vaša snaga i pomaže vam da funkcionišete u svakodnevnom životu.
Naučićete da ućutkuje svog unutrašnjeg kritičara i primenjuje samonegovanje i brigu o sebi baš onako kako bi voleli da se drugi odnose prema vama. Zatim se ohrabrujete i osamostaljujte da sami sebi budete dobar terapeut, svakodnevnm podsećanjem da je život privilegija i da vi odlučujete kakve misli želite da imate i kako da se osećate bez obzira na okolnosti u kojima se nalazite. Na taj način postajete kreator svog života, a ne žrtva. Osim što je potrebno da menjate način mišljenja potrebno je da promenite navike i stil života i primenjujete umerenu fizičku aktivnost, zdraviji način ishrane, boravak u svetlim osunčanim prostorijama, češći boravak u prirodi, redovan san, duhovne i energetske vežbe (vežbe disanja, meditacija, joga, relaksacija) i smeh.