Na terapiji: Kako izdržati tinejdžera?

Autorka: Olivera Stojšić, psiholog, REBT terapeut i joga instruktor

www.bodyandmind-institut.com/

Podeliću sa vama neke od dilema i pitanja koje me u ovoj životnoj fazi odrastanja mog tinejđžera muče, a kako to život voli da namesti upravo sada sve više je roditelja koji dolaze i traže odgovore na slična pitanja.

Verovatno se pitate: Kako napraviti balans između popustljivosti i doslednosti, kako ih pustiti da odu, a uz sve to postaviti ograničenja i zahteve, kako pružiti ljubav detetu koje kao da je ne želi i koje je par minuta pre toga, zaslužilo da ga zviznete? I pre svega, najteže za roditelja tipičnog ratobornog tinejdžera, kako mu i dalje pružati ljubav? Da li ih pustiti da osete neuspeh? Da li spašavati, štititi od odgovornosti jer ako ih ne pustite da poženju plodove svoje lenjosti, kako će uopšte poželeti da se promene? Kako ostati smiren u konfliktu?

Konflikt je svakodnevna pojava u većini odnosa roditelj – tinejdžer. Zapravo, skoro svaka interakcija između roditelja i tinejdžera izaziva neki konflikt. Ovo je u trenutno u mom životu istina živa. Ili se derem na njega što je uradio ili nije uradio, ili vičem zato što mi se ne sviđa njegov ton kojim mi se obraća, ili me iznervira što sa mnom razgovara samo kad mu nešto treba. Iako sam psiholog teško primenjujem u praksi svo ono što znam da bi trebalo. Ali puno puta izmeštanjem sebe upravo u tu ulogu psihologa uspem da se bar vratim na pravi put.

Razlog konflikata je taj što mi roditelji od tinejdžera nešto zahtevamo – da iznesu đubre, srede sobu, dođu kući na vreme, redovno uče a oni to često ne rade. Nekada nam se čini da više konflikata a tako malo lepih stvari. Možda je i tako, ali konflikt nije po definiciji loš. Ne zaboravite da adolescentima instikt ne da da se odvoje od roditelja, da krenu napred i odrastu. On je pritajen negde tu, ispod površine, spreman da izazove nevolje.

Takvom iskušenju naročito je teško odoleti u situacijama kad se postavljaju ograničenja, pa je to odličan način tinejđžera da ostanu u kontaktu sa roditeljima. Zato često konflikt izgleda da izmiče kontroli, poprima neki svoj život daleko od onog gde je počeo i narasta u nešto mnogo veće. Potrebno je da roditelji prozru ove sukobe i shvate njihovu pravu prirodu. To su samo očajnički potezi koje preduzima „ ja – dete“ u strahu od osamostavljivanja.

U različitim priručnicima i školama za roditeljstvo često možete da čujete da kako će izgledati vaš odnos s detetom u budućnosti zavisi od vašeg odnosa s njim u sadašnjosti. Ova rečenica me u mnogim trenucima obeshrabrivala. Ali, dokle god u vašem međusobnom odnosu s detetom ima svađa, nerazumevanja, konflikata, ćutanja, vikanja i sve dok postoji bilo kakva komunikacija i otvorena vrata, ima šanse za kontakt.

Otvorena vrata za komunikaciju znače poštovanje osnovnih vrednost između vas i vašeg deteta a to su: da budete roditelji a ne prijatelji, da budete strpljivi sa dečijim greškama, ne bežite od sukoba, imate više razumevanja, iskrenost koju pokazujete ličnim primerom, odustanete od savršenstva i izvedete dete na put. Znači neka vaši odnosi budu što više prijateljski, s mnogo poverenja, podrške, zajedničkih iskustava ali u okvirima roditelj–dete jer će vaša deca pronaći dovoljno prijatelja među vršnjacima.

Dozvolite da dete uči iz svojih grešaka, pogrešnih izbora, odluka, treba da zna da neće izgubiti vašu ljubav i da je prihvaćeno sa svim svojim osobinama pa i ako pogreši. Često mogu da pimetim da imam više razumevanja za prijatelje, tuđu decu, pacijente a nekako najmanje za svoje dete. Pomisao na to me opasulji i vraća na popravni. Pokažite više razumevanja za svoju decu. Pokažite lični primerom da poštujete iskrenost i pohvalite ih kada vam povere stvari koje su mogli da sakriju ili prećute. I naravno odustanite od savršenstva. Često tražimo od svoje dece da budu posebni, savršeni misleći da je to normalno a ustvari oni nisu gotov proizvod i ne znači ako do sada nisu usvojili sve što treba da nikada neće. Oni rastu, uče i razvijaju se kao i mi sa njima. Nismo ni mi savršeni roditelji, sestre, ćerke, sinovi, prijatelji, radnici itd.

Nešto što meni pomaže i često savetujem roditeljima je da nastave da traže od svoje dece ono što veruju da je ispravno. Iako vam se čini da se sve to odbija od njih i da rezultati koji su trenutno vidljivi a to je ponašanje vaših tinejđžera, možda ne liče na vaše ponašanje u tim godinama, ali na duže staze, ako ga uporno zahtevate, postoji velika šansa da vaša deca budu isto tako dobra, čak i bolja od vas. A kada ne znate šta da kažete vašem detetu, jednostavno – zagrlite ga.

Još tekstova iz rubrike „Na terapiji“ možete pročitati OVDE.