Na terapiji – Ovo vam nisam rekla: Ja sam feministkinja!

Lidija Ćulibrk, urednica magazina „Lepota&Zdravlje“, specijalista zdravstvene psihologije

Reče mi danas koleginica kako izgleda da samo turističke agencije danas imaju interes da se slavi 8. mart, a da ženama kao da više uopšte nije stalo.
Žene, kako je moguće da vam nije stalo?Hoću da ostavite sve poslove i pročitate moje razloge ZA feminizam.

Ja sam ćerka majke čiji roditelji joj nisu omogućili školovanje jer im je bila potrebna za porodični zanat. Moja majka nikada ne bi dozvolila da ostanem bez obrazovanja.

Ja sam unuka dede čija prva žena je zbog prekida trudnoće u ko-zna-kakvim uslovima umrla pre dvadesete. Ja imam dvoje dece i planirala sam svoju porodicu na način koji je zdrav i neugrožavajući po moje zdravlje. Treba li da odamo zahvalnost tim ženama koje su umrle, krvarile i patile da bi nama danas bilo bolje? Ili nam je više kul da slavimo St. Valentines Day od 8. marta? Mislite o tome.

Za vreme NOB-a, komunisti su pozvali žene da pomognu revoluciji i obećali im prava koje su žene tada i dobile, a nakon rata devedesetih zavladao je neokonzervativizam i verski fundamentalizam a ženi su pokazali da joj je mesto u kući kraj ognjišta. Dobro, tu se pojavio i “Sex&The City” pa je ženama malo pomogao da ne ostanu pored šporeta. Mada i danas u našoj zemlji ima onih koji misle da bi tako bilo najbolje. Jer žena treba da rađa.

Nije tačno.

Žena želi da rađa. Žena želi da doji, neguje i vaspitava decu i podiže porodicu. Ali su joj za to potrebni bolji uslovi nego što ih ima sada i to svi znamo. Zato ima još mnogo posla za feministkinje jer točak civilizacije se neće kretati napred ako ga neko ne bude gurao. I ako i vi ne budete feministkinja koja će se boriti za bolja obdaništa, škole, domove zdravlja i bolnice za svoju decu.

Ko će to raditi ako ne budete vi?

Žene koje su živele pre nas su se izborile za pravo glasa, pravo na koliko-toliko “muške” plate, za porođajno bolovanje. Žene se u ovom trenutku, negde u svetu, i dalje bore za to. Mi se borimo za rodnu ravnopravnost a pred nama je najveća od svih – borba za rodne razlike.

Drugačije smo od muškaraca. Želimo da rađamo ne zato što nam to propisuje SPC ni vladajuća stranka, već jer smo obdareni tim blagoslovom. Želimo da budemo zaštićene, pažene i mažene. Želimo da radimo, zarađujemo i napredujemo u karijeri. I da budemo solo. I da ne rađamo ako ne želimo. I želimo da budemo lepe, negovane i odevene kako se nama sviđa. Ne onako kako se sviđa konzervarivcima. A još manje onako kako se to sviđa radikalnim feministkinjama. Želimo da budemo doterane i seksi feministkinje kao Ketrin Hepbern, Meril Strip i Bijonse. Borićemo se za ženska prava, doterane, lepe i sa velikim osmehom na usnama. Pre svega ćemo se boriti za ukidanje besplatnog ženskog rada. Da, da, ribanje pločica, pranje pelena, krčkanje sarme. To košta!

Jeste i vi feministkinja :)?
[email protected]