Na terapiji: Šta razlikuje zdravu samokritičnost od nezdrave?
Autorka: Olivera Stojšić, psiholog i joga instruktor
Suštinska razlika je u predmetu samokritike. Kod zdrave samokritičnosti osoba preispituje, procenjuje sopstvene POSTUPKE u datoj situaciji dok kod nezdrave samokritičnosti dolazi do samoobezvređivanja gde osoba kritikuje SEBE kao celinu i dovodi u pitanje svoju vrednost (misli da je manje vredna, neadekvatna, loša i sl.). U situacijama kada ne postiže željene ciljeve, rezultate, kada nije efikasna, koje sama od sebe očekuje i koje drugi od nje očekuju osoba krivi i optužuje sebe za neželjne ishode i nalazi uzroke tih ishoda u sopstvenoj ličnosti (crtama ličnosti, karakteru, temperamentu, inteligenciji, čak i genetici). Na taj način stvara negativna osećanja, bes i mržnju prema sebi, osećaj krivice, osećaj manje vrednosti i potištenosti.
U osnovi samoobezvređivanja leži GREŠKA PRETERANE GENERALIZACIJE. Na osnovu postupka koji posmatra kao loše, neuspešne, zaključuje da je ona u potpunosti ili cela loša, neuspešna. Dalje to je dovodi do pada motivacije i nezdravih osećanja kao što su depresija, potištenost, anksioznosti, negativna slike o sebi..
Naučite da oprostite sebi, i da sve svoje neuspešne postupke, nepostignute željene razultate, loše odluke, nepovoljne situacije u kojima se nalazite posmatrate samo kao informacije i iskustva iz kojih nešto možete da naučite.
Članak se nastavlja posle reklama
Npr. zapitajte se šta možete da promenite da bi imali željeni rezultat, šta ste naučili iz ovog iskustva? Odustanite od samoobezvređivanja i kinjenja samih sebe i pitajte se ko bi bili da ne obezvređujete sebe? Verovatno zadovoljna osoba koja neguje formu zdrav samokritike, koja bezuslovno prihvata samu sebe i sve što može da popravi menja a ono što ne može prihvata. Svoju vrednost nikada ne dovodi u pitanje jer je ljudska vrednost nepromenljiva a sve ostalo uspesi, neuspesi, status, materijalno stanje, veštine, statusni simboli su promenljiva stvar.