Na terapiji: Užas! Da li je to panika?

Autorka: Olivera Stojšić, psiholog i joga instruktor

www.bodyandmind-institut.com/

Sve je više ljudi koji imaju tegobe panične prirode i pitaju ste šta se to sa njima događa, da li su bolesni, da li će umreti, da li će poludeti. Pravo je pitanje kako se nositi sa ovakvom vrstom problema i kako preživeti napad panike koji se često desi „spontano“, potpuno neočekivano i kada nismo u stanju da ga dovedemo u vezu sa bilo kojim specifičnim događajem ili unutrašnjim osećajem.

U situacijama paničnog napada, često i sama mogućnost ponovnog doživljaja panike postaje izvor našeg konstantnog stahovanja i brige. Napadi tada više nisu neočekivani jer se stalno iščekuju, ali se i dalje doživljavaju kao „ničim izazvani“. Strahovanje od novog napada panike je u stvari: 1. Strah od fizičke neprijatnosti za koju verujete da nećete podneti i 2. Strah od mogućih katastrofičnih ishoda za koje verujete da se ne smeju desiti i koje morate sprečiti po svaku cenu.

Kako dolazi do paničnog napada
Pošto osoba tokom napada panike doživljava brojne fizičke promene kao što su lupanje srca, ubrzan puls, ubrzano disanje, hladan znoj, crnilo pred očima, osećaj vrtoglavice itd., čak i mali nagoveštaj ovakvih senzacija predstavlja aktivirajući događaj za razvoj novog napada panike. Napad panike prati bežanje iz situacija u kojoj se napad javlja, često zbog socijalnih okolnosti ili iz straha da u toj situaciji nećete dobiti adekvatnu pomoć ili spas.

Na primer, vaša situacija i misaoni tok mogu izgledati ovako: * Sedim na poslovnom sastanku (aktivirajući događaj), * Ako se uspaničim neću moći da odem (katastrofično predviđanje), * Užasavanje oko panike, * Strahovanje i iščekivanje signala panike, * Primećujem da mi srce jače lupa, *Predpostavljam da je ubrzano lupanje srca početak panike i da ću izgubiti kontrolu i početi da se ponašam nenormalno, npr. vičem i tražim pomoć i svi će misliti da sam poludeo (katastrofična interpretecija i predviđanje), * Sve više strahujem oko gubitka kontrole i počinjem da dišem dublje i ubrzanije, * Izvinjavam se i odlazim sa sastanka (zaštitno ponašanje – bežanje iz situacije)
Najčešće verujete kako su napadi panike živitno ugrožavajući, odnosno mogu dovesti do trenutne smrti ili ludila. Gotovo uvek, napadi panike sa bežanjem iz situacije praćeni su mislima u pravcu opterećenosti sobom i svojim simptomima, depresivnim raspoloženjem i osećanjem bezpomoćnosti i bezvrednosti kao što su:
*„Ja sam beznadežni slučaj jer nisam u stanju da izdržim na običnom poslovnom sastanak. Nesposoban sam da to promenim i osećam se bespomoćno i bezvredno.“

Kako da pomognete sebi?

Pre svega, potrebno je da prihvatite vaše stanje kao nešto što je samo NEPRIJATNO ali ne i KATASTRALNO. Pošto je samo neprijatno, možete da ga PODNESETE jer ste ga već više puta podneli i podnose ga i drugi ljudi: Niko od panike nije umro! To što vam se dešava i ne čini vas NESPOSOBNOM, SLABOM I MANJE VREDNOM OSOBOM već samo osobom koja trenutno ima problem.
DEKATASTROFIRANJE interpretacija i predviđanja, npr. uviđanjem da je lupanje srca znak vašeg straha a ne i bolesti srca dovodi do smanjenja anksioznosti. Neophodno je PRIHVATANJE NEIZVESNOSTI i povećanje tolerancije na neizvesnost. Kažete i ponavljate sebi: „IMATI NAPAD NIJE UŽASNO, VEĆ JE LOŠE. LOŠE STVARI SU SASTAVNI DEO ŽIVOTA KAO I DOBRE.VOLELI BISMO DA IMAMO GARANCIJE DA SE NAM SE TO NEĆE DESITI ALI NAM ONE NISU NEOPHODNE NITI MORAMO DA BUDEMO 100% SIGURNI. OSTAJĆEMO U NEPRIJATNOJ SITUACIJI I PODNETI NELAGODU UMESTO POBEĆI.“

Ukoliko uporan i dosledno sprovodite ovakav način razmišljanja možete pomoći sebi da bolje podnosite ovo stanje i dovesti do toga da ono iščezne.

Svoje stanje i napade panike posmatrajte kao neprijatne ali kao nešto što možete da prevaziđete a ne kao stanje koje je uvod u neku duševnu ili fizičku bolest. Ovakav način razmišljanja koji ćete praktikovati iz situacije u situaciju, će vam pomoći da se ne osećate obeshrabreno i ne izbegavate situacije u kojima osećate strah. U suprotnom, birate da živite u strahu i izbegavanjem tih situacija značajno osiromašujete život jer lišavate sebe mnogih aktivnosti, zadovoljstava i osećanja slobode.