Navučena na znoj

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

Ako Bog nije uradio sve u jednom danu, zašto mislimo da mi moramo?! Tokom borbe za život zaboravimo da živimo. Vreme je da se opustimo onda kad više nemamo vremena za to. Živimo duže od naših predaka, ali patimo više od milion strahova i briga. Oni su umarali samo mišiće, dok mi iscrpljujemo snagu nerava. Stres je naša najveća životna prepreka, mada može biti moćna pokretačka snaga. Recimo, kad nas pojuri lav ali nam u vožnji ne treba ta vrsta poleta. Nažalost, naše telo ne pravi razliku.

Kad dođe do toga da topla kupka nije rešenje, vreme je da se ozbiljno pozabavimo sobom. Stres je postao društveno prihvatljiv oblik mentalne bolesti. Za brzi efekat opuštanja potrebno je da usporimo ritam. Niko ne može da dostigne unutarnji mir stalnim kidisanjem na njega.

‘Ovo je poslednji trenutak. Stani! Daj sebi oduška! Samo polje koje odmara daje dobar rod’, kažem mojoj prijateljici Heleni da mi je došapnuo jedan rančer ovih dana. Vodi računa o svom telu, inače nećeš imati gde da živiš!

Ona je mega-giga uspešna poslovna žena, zadužena za pola Evrope. Više vremena godišnje provede u avionu nego sa svojim detetom. Iz nje pršti stres na sve strane. Iz svake reči, gesta, pogleda. Najgore je da toga nije ni svesna.

Da bi se opustila ide na tenis i u teretanu. Negde se klin klinom izbija, ali ovde to nije slučaj! Umesto da se opušta, dodatno sebi nabija stres kroz pumpanje adrenalina u svojim mišićima. Naglo i brzo bildovanje mišića pojačava lučenje adrenalina, koji je jedan od hormona stresa. Disanje i rad srca se ubrzavaju i troši sva energija koju hormoni oslobađaju. Ono što prepoznaje kao opuštanje nakon ovako napornog fizičkog vežbanja je samo običan umor. O relaksaciji ovde nema reči.

Naravno da naše mišiće moramo vežbati da bismo ostali čvrsti, zategnuti i vitalni ali je potrebno nekim drugim tehnikama opustiti telo i um da bismo mogli da uspostavimo balans koji će nam omogućiti da iskoristimo dan. Carpe diem!

Nisam sveznalica, ali kada sam od stresa dobila akutnu upalu želuca jedan fini gospodin mi je objasnio kako stoje stvari i čemu bi vredelo da se posvetim. Joga i meditacija su postali deo moje svakodnevnice. Kao jedna od najbržih i delotvornijih tehnika se pokazuje Bikram joga, kojoj sam posvećena poslednja dva meseca. Mnogi sportovi imaju dugoročne efekte, ali joga je stavljanje tela u pogon unazad, na način kako bi to trebalo da bude.

Ostati mirna oduvek je bio izazov za mene. Zato mi praktikovanje joge pomaže da dišem kroz svoje reakcije, koje su obično spontane i automatske. Moja nestrpljiva mladost se ne miri sa strpljenjem. Prvo pucam pa kažem stoj. To je taj vatreni ovnovski temparament, gde mi Mesec čuči.

Putovanje počinje jednim korakom. Joga počinje kad staneš. Prestani da se javljaš na telefon, pokušavaš da budeš savršena i da sve dovodiš u red, trčiš nekom, nečem, negde. Počni ovde i sada. Smiri se i fokusiraj na disanje. To je dovoljno, već si počela sa jogom!

Mogla bih reći da je Bikram joga zaboravljanja. Već nakon prve vežbe dubokog disanja, osećam se lakše. Znoj mi sa celog tela u krupnim kapljicama pada direkno na pod i nije me sramota. Topim se kao najfinija karamela u ustima. Postajem sve lakša. Za dva meseca, tri kile manje, značajno povećanje snage, izdržljivosti, fleksibilnosti i balansa tela. Već nakon zagrevanja izgledam kao Miss mokre majce i zato je neprikladno da pokažem slike sa lica mesta.

Moju dragu Sofiju sam nagovorila da krene sa mnom tek kad sam joj rekla kakvi frajeri dolaze na Bikram– vrhunski sportisti, stranci, ljudi koji su živeli u inostranstvu i tamo upoznali sa ovom plemenitom veštinom. Ali bar dok čas traje nema tu očijukanja. Mada, ima nešto u tim polunagim, oznojanim telima i kolektivnoj energiji. Očigledno je da bujaju neki drugi hormoni – zadovoljstva, sreće i opuštanja. Sve navodi na seks, neki će reći.

Kažu da su ljudi koji se bave jogom ’more date-able’. Baš zato što su fleksibilni, ne samo fizički, nego i mentalno jer su naučili da granice ne postoje u bilo kom segmentu života. Nema savršenog položaja ni postavljenog cilja. NEMA GRANICA sem onih koje nam naš um postavlja. SKY IS THE LIMIT! U svemu uvek možemo postići više – više voleti, više biti srećni, a to je jedini smisao života.

Daj stresu krila da odleti!
Važno da raditi za stan i auto ali je važno uzeti slobodno kada će naša najvažnija odluka biti kako složiti bolje u duginom spektru. Kažu da je uspešan onaj koji je proveo ceo dan na obali reke bez osećaja krivice zbog toga. Kad dođemo do nivoa da smo uvereni da je posao koji radimo vrlo bitan i da se bez nas ne može, znači da ste dosegli najviši nivo igrice koji prethodi ozbiljnom mentalnom oboljenju i srčanom udaru. Stres je nivo svesti neznalice koji smatra da je sve hitno i samo od njega zavisi.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations