Norin dnevnik: Ghosting

Imala sam zanimljiv razgovor sa Ljiljom (drugaricom) koja ne veruje u telefone i telefonske fenomene. Njoj to ništa nije realno i treba joj pet dana da odgovori na whatsapp. Kad je zoveš, mobitel joj spava u torbi. Svi znamo da je mobitel ponekad najiritantnija stvar na svetu, ali neke je stvari uspeo da promeni. Da nam poboljša život u nekim iznenađujućim aspektima. Na primer, moja druga drugarica, Zorana, smuvala se sa tipom na Tinderu. Znate ono, preko profila. Ona je jako brza i ne odugovlači mnogo, napisala mu je da voli smutije. On je odgovorio: Ok, nećemo imati šporet, imaćemo sokovnik. (I to je bilo to.)

Autor: Nora Šaponja Žunjić

Tri meseca kasnije ta je zgodna priča završena i sastajem se sa Zoranom na kafi. Ona, na moje čuđenje, ne izgleda skrhano, a za njega samo prezrivo kaže – Običan ghoster. Ghoster, to je, pogledala sam, neko ko „isčezne“ sa lica zemlje nakon što ste živeli u njegovom telefonu, ili životu, 24 sata na dan… moguće mesecima.
Zašto? Ima raznih teorija, ali sve upućuju na to da se onlajn život može posmatrati kao igra: kontakata na bacanje, kucanja na bacanje, sve može i ne može ništa (ozbiljno) i ne dugujete nikom ništa. Pa neki tako izgube kompas i umesto da vam crno na belo kažu da je s vašom vezicom gotovo, jednostavno „ućute“, a vi danima pišete poruke tipa:

„Hej, zašto se ne javljaš?“
„ Da ti se nije nešto desilo?“
„Da li si dobro?“
„Molim te, javi se, samo da znam da si dobro.“
Uglavnom, ta reč „ghoster“ je u 2018 –oj skoro pa prljava reč, takvo ponašanje pribijeno na stup srama i svi pišu o tome… jer, navodno, nova Internet generacija zahteva minimum lepog ponašanja i kad se radi o tako neugodnoj stvari kao što je raskidanje.
A, to uvelike menja stvari.
Još pod utiskom, nalazim se sa Ljiljom jer imam nešto zanimljivo da joj kažem.
I ona i ja spadamo u onu generaciju koja je u ljubavi stvari podnosila ćutke… jer, igra se bez pravila itd…
Ali, ne više.
– Ljiljo, kažem joj – tvoj Šane (referišem se na tipa koji joj je odneo jednu nežnu godinu time što joj je zaboravio reći da više nije njegova devojka) nije bio to šta misliš.
– Nego šta je bio?
– On je bio običan ghoster.
– Kakve veze ima kako ga nazovem? Boli jednako.
– A, ne, tu se varaš – kažem pobedonosno. – Žene do sad, ti, Ana Karenjina, lepa Janja, živele su u strahu od užasa koji… nije imao ime. Sve šta su mogle da očekuju je da će, ako ovaj uradi nešto toliko nečovečno, sve tetke i drugarice da se sjate, da lome ruke i govore: „Ah, dete…“
Ali, sada, sada toga više nema.
– Nema?
– Nema. Nema više neshvaćenih pesnika. Postoji samo ghosteri, a oni su ti kao peh. Više ghostera znači da sezona nije bila najbolja, ali ništa više od toga…
– Kao kad te strefi grip – kaže zamišljeno Ljilja.
– Ili zauške – potvrđujem iznenađena.
Ta Ljilja… isto ume brzo da kopča… Samo još kad bi koji put upalila mobitel.

Norin dnevnik: Ženama u tridesetim je “zabranjeno” da nose mini-suknje?!