Norin dnevnik: Kuvar za pamćenje

Nisam ljubitelj kulinarskih šoova. Kada ih gledam moram da jedem. Da ih gledam češće, imala bih 10 kilograma više. Za utehu, pre par meseci u jednom intervjuu čitam da i veliki Entoni Bordejn hrani pristupa sa sličnim oprezom. “Kada nisam pred kamerama”, kaže, “vrlo sam selektivan po pitanju šta i koliko jedem”. U petak 8. juna CNN donosi vest da je njihov kolega i prijatelj, Entoni Bordejn, autor i voditelj 11 sezona putopisno-kulinarske emisije “Nepoznati predeli” pronađen mrtav u hotelskoj sobi u Strazburu u Francuskoj. Kuvar koji je bio pisac i televizijska ličnost, ali je ličio na rok zvezdu… možda ste nekad naleteli na njega na CNN- u ili na “Travel” kanalu gde su godinama išle njegove emisije: “Bez rezervacija” i “Pauza na putovanju”.

piše: Nora Šaponja Žunjić

Suzdržavam se od toga da na nekoj od socijalnih mreža ostavim komentar RIP Entoni Bordejn jer me to podseća na okrutnu igru muzičkih stolica. Ja sam sela, a on, svetski poznat, ovog puta ne. Kao nedavno u Trstu kada sam tražila da me slikaju pored statue Džejms Džojsa. Kada sam pogledala sliku preplavio me osećaj neprimerenosti. Na njoj smo iste visine, Dejms Džojs i ja – on je bio nizak muškarac. Ali, on je taj koji je napisao Uliksa, a ja sam ta koja stojim u majici i bermudama benetton… recimo.

Pre petnaestak godina mi je u ruke dopala knjiga “Poverljivo iz kuhinje”. Pisao ju je neki americki kuvar iritantno privlačnog stila. Jasnih rečenica i načina povezivanja misli koji je svedočio o zavidnom stepenu iskrenosti čoveka samog sa sobom i genijalnim idejama koje tada nastaju. Potom sam ga videla na tv-u. To stvari nije učinilo lakšim. Koliko god želim videti privlačne frajere koji će me oboriti sa nogu, toliko se osećam razoružanom kad se to dogodi. Neki od vas će razumeti. Takav je bio slučaj i sa ovim, Entoni Bordejn (srećom 20 godina stariji i na drugom kontinentu).

Pisao je o nečemu novom, kuvari pisci su postojali i pre njega… O sumnjivim praksama u kuhinji i onima koji tamo rade – opasnim tipovima koji vešto barataju nožem. O tome da ribu ne poručujete ponedeljkom! O tome da je pripremiti (bez primedaba gostiju) 300 porcija jaja benedikt u toku jednog jedinog nedeljnog branča teže nego napisati knjigu. “Zahteva karakter i matematičku preciznost”.

Norin dnevnik: Koferu, otvori se!

Malo posle, iz njegovih je putujućih emisija u kojima je, kako je sam opisao: “išao gde ga je volja, i jeo i radio šta ga je volja”, postalo jasno da to nisu restorani sa zvezdicama. Ono što ga je zanimalo bila je ulična, pristupačna, hrana. Masna, slasna i jednostavna. Jagnjetina na Kritu ili najhrskavije svinjsko pečenje u Indoneziji. 4000 pršuta koji vise u sušari u Emiliji Romanji kao veličanstveni stalaktiti u pećinama. Nežne stvari takođe: meko kuvano jaje u raviolu (Emilija Romanja), i slatke: vafli sa pekan orasima okupani javorovim sirupom u Južnoj Karolini.

Bilo je i onih koji nisu shvatali poentu pa su navukli njegov bes: siroti ronilac na Siciliji koji je za potrebe “efikasnijeg” snimanja pobacao u more par smrznutih hobotnica koje je Bordejn, obučen u ronilačku opremu, trebao zatim “uspešno” da ulovi. “Neću da nameštamo scene, neću da skrivate pozadinsku buku, neću da prikazujte mene više nego ljude koji tu žive.”
Realan “ukus” šoa su prepoznale i u njemu gostovale i mnoge slavne ličnosti, od filmskih velikana do tadašnjeg predsednika Baraka Obame koji je sa “domaćinom” večerao u fast food restoranu u Vijetnamu. To je bila nezaboravna epizoda. Deo kada se Bordejn, nakon večere sa predsednikom, izgubi u mnoštvu na ulicama Hanoia, na skuteru, sa izgledom samozadovoljnog američkog plejboja na francuskoj rivijeri.

CNN ceo vikend emituje program posvećen njemu. U nedelju uveče na rasporedu je epizoda iz Berlina. Ne mogu je pronaći iako lepo piše da počinje u 9. Menjam kanale u nadi da će negde da iskoči. U jednom trenutku me zapuhne koliko je sve to teško i besmisleno. Pitanje koje se nameće svaki put kada “ode” neko čije vreme nije bilo. Zašto sad daljinskim upravljačem pokušavamo nešto da rekreiramo, da otključamo iz prošlosti kada je on, koliko sutra, mogao da stvori još isto toliko novog?

Norin dnevnik: Berlinska moda