Norin dnevnik: Leva obala Sene

Napokon sam shvatila zašto volim akcijske junake. Ne zato što su odvažniji od nas, opasniji i sl. već zato što se bolje fokusiraju. To je onaj trenutak kad je cilj kristalno jasan, a kod njih on traje i traje…. Smrtnici poput mene primenjuju trikove kako bi im se ukazao fokus makar i na jedan sekund… kao što su novogodišnje rezolucije ili kad se toliko prejedeš profiterola da se zakuneš da ih nećeš pogledati do proleća… ali, da biste doživeli pravo „otkrovenje“ potrebno je uraditi nešto više. Kao, na primer – otići u pustinju. Svaki čovek ima svoju definiciju šta je za njega „pustinja“, a u mom slučaju dovoljno je provesti vreme sa roditeljima.

Autor: Nora Šaponja Žunjić

Jednostavno, ima nešto u trenutku kad se iscrpe pitanja o vremenu (i o tome kakav je bio put) kada njihovu radost što se napokon vidite zameni prirodno zanimanje o tome kako njihovo dete živi. Tada sve maske padaju i jasno se vidi da li si u proteklom periodu nešto zaista postigla ili si bila, kako moja drugarica kaže, na „levoj obali Sene“. Leva obala Sene je ona situacija u kojoj grad kojeg ste došli da osvojite osvaja vas. I nema tu ništa loše, štaviše tu spada svo ono šarmantno znanje o najboljoj popodnevnoj kafi u gradu, najboljem kroasanu, najboljem restoranu, krojačici ili frizeru, a koje jasno govori da posedujete „mrežu“ i da gradu pripadate – baš kao što su Parizu jednom pripadali Anais Nin, Ficdžerald ili Hemingvej.

Ono što je nezgodno je da ti rituali nisu Porše, nisu čak ni najjeftinija kola, kojima biste se uvezli u grad i tako dokazali da vaš život, otkako vas nema tu, ide u nekom smeru, kao što ni vaše prefinjeno odevanje ne znači mnogo na skali većih životnih postignuća. Dobro, da ga kojim slučajem nema, svi bi primetili, ali jednostavno, za vaš broj godina posedovati samo „stajling“…
I konačno, trenutak najgrubljeg prizemljenja – majčino pitanje – Jel’ gotov tvoj projekt (projekt na kojem radim već mesecima i kojim ću, kako im obećavam, sve rešiti)?

– Joj, mama, bila je ludnica poslednjih dana… Bila je ludnica. Vidim da jadna žena to ne razume. Njena usta pokušavaju da ponove tu reč, ali kako bi ona razumela to stanje od kojeg stanovnici velikog grada beže kao od kuge? Stanje koje samo sebi postaje svrha, skloniti se od ludnice, izbeći ludnicu… nisam napravila ništa jer je svo vreme bila – ludnica. Pred roditeljima zvuči smešno – samo to hoću da kažem. Oni, opet, kao da mi žele reći – To je varka, sine. Varka. Mora da gledaš bolje. Mora da gledaš kroz to, kao Čak Noris…

Pročitajte i…Norin dnevnik: Ajde da se, za promenu, ugušimo u gužvi

Zapratite nas na društvenim mrežama Facebook, Instagram, Youtube i pridružite nam se na Viber public chatu