Norin dnevnik: Šta kažem tebi ti reci svom mužu

Subota je. Sedimo na promenadi kafića i puštamo da nas greje prvo martovsko sunce. Sunčica ispija kafu, a svaki njen pogled upućen meni nosi blag, ali sveznajuć osmeh, koji se potom prenosi i na Olega koji onda, nasmešeno, gleda u reku. Svetlost nam se se prelama kroz kosu i opijeni smo neočekivanim poklonom: nežnošću vazduha. Leškareći tako, mi smo kao likovi iz filma o letovanju u troje, u najmanju ruku kao reklama za VIP, prozirni i zlatni te se ne zna se gdje jedno završava, a drugi počinju…

Autor: Nora Šaponja Žunjić

Teško da se priča o prijateljstvu može skriti u lepšoj slici, da su njena prošlost, sadašnjost i budućnost baš tu; u Sunčici, mojoj dugogodišnjoj prijateljici i Olegu, njenom mužu. Donedavno… ali, da krenem od početka… Sunčica i ja smo bile drugarice i delile smo tajne… razumete? Onda je došao Oleg i kada su se venčali počeli smo da ih delimo u troje, tj, ja bih nešto rekla Sunčici, a onda bi mi, na zajedničkom piću, postalo jasno da Oleg to takođe zna (sitnice u držanju tela, energija kojom je odisao). Naravno da moju dozvolu pre toga nisu tražili već se cela stvar dogodila prećutno, kao neka tranzicija prirodna za žene koje su u braku. Gde muž postaje njena nova eksterna memorija, postaje Sunčica, a, oni zajedno – „Suncoleg“.

Mnogo puta sam u njihovom društvu i uz čašu (na stalku) točenog, u mislima propitivala to novo stanje, pitajući se da li sam ja to ostala zaglavljena u nekakvom konceptu iz prošlosti? Jesu li tajne nešto što dele isključivo devojčice? I možda mi ovo dvoje golupčića pokušavaju poslati poziv na buđenje koji glasi – kad pređemo tridesetu tajne pomalo devalviraju, ljudi se više otvaraju?
Ali, vidite (i možete misliti da sam sitničava), postoje neke stvari koje ne želim da Oleg zna. S kim izlazim, čiji telefonski poziv čekam, kako je bilo. Ne zato što mislim da on ne zavređuje da ih zna (on je divan dečko), već iz praktičnih razloga.

Zamišljam veliku žurku sa šampanjcem, gde bih bila u srebrnoj Živanši haljini sa resama (Gal Gadot je nedavno nosila baš takvu) i gde se ispostavi da neki Jorgos pored mene poseduje začudan višak informacija. Ne, nije strašno kao zemljotres u Atini, izbegavaću Jorgosa, ali nije li se to Sunčičin muž (Jorgosov kolega s posla) upravo umešao u spektakl haljine koju sam obukla? Slobode koju sam za sebe isplanirala? Uopšte, moje odluke za tu veče? Ne, poštovani Oleg ne sme da zna ništa, što znači da Sunčica ne sme da zna ništa.
I krug se tu zatvara. Ko gubi kad se devojka uda? U zaista lošem scenariju gubi se prijateljica, jer prijateljstvo čine i tajne. Kad nestanu tajne, niste više devojčice, već ste ostareli.

Pročitajte i… Žene života žedne: Ne postoji slabiji pol