Norin dnevnik: Sve nas spašava grubi rokenrol

Ako me pitate u kojem trenutku, odgovor glasi – čim sam ga videla. Naše školovanje počinje jednim takvim testom, uoči i razvrstaj, krugove i trouglove, ali kasnije smo, ponekad, zbog istog nesrećni… Išla sam da bacim đubre. Spuštala se stepenicama i razmišljala da ću tako i nazad, ne liftom već peške. Moguće je i da nisam razmišljala ni o čemu jer je od četvrtog sprata do ulice put kratak, a i čovek koristi pauze u radu da skokne napolje i da pritom ne razmišlja ni o čemu.

Autor: Nora Šaponja Žunjić

Kada iziđete iz zgrade na ulici ste. I to kakvoj… Reka automobila koji trube i pešaka koji prolaze pored ulaza i morate da pazite da nekome ne preprečite putanju jer su radnim danom svi besni i znaju kuda idu. Obično odskakućem do kontejnera i odmah nazad, a usput je i hladno, a tu je i autobusna stanica i deca viču ili se nagurivaju, devojke u svojim maslinasto zelenim parkama, visoke, ravne kose i dugih štapićastih nogu.

Stvari koje znam. Ponekad je kontejner „zauzet“, tj, neko „radi“ iliti „reciklira“ kako kaže jedna moja drugarica, a vi probajte da shvatite na šta mislim da ne moram opet da stavljam znakove navoda. U tom slučaju, odem pedesetak metara niže gde se nalazi drugi i pravim se da sam baš na taj krenula. Ali, ta varijanta podrazumeva nelagodu – prizor me uhvati nespremnu. Sebi tada uglavnom kažem što si takav snob bele srednje klase kad misliš da sva sirotinja tebi treba da se sklanja s očiju da te ne bi uznemirili? Grubost ovog tipa obično pomaže jer postigne da pomislim da je sve oko nas rokenrol pesma, i da se svi, i lepi i ružni i crveni i zeleni, vrtimo pod suncem ili letimo u nebo – kako već koga sleduje.

Tog jutra neko „radi“. Odjednom se, kao da oseti moju nameru, okreće i na trenutak delimo pogled. Krugovi i trouglovi. Jedan sekund da steknemo utisak, da se ocenimo… U ovom slučaju, bitno je mesto. Bitno je, inače, i sto pedeset drugih faktora, ali za sakupljača ispred, sigurna sam, bitno je mesto. Ima petnaestak godina i obučen je moderno. Da kojim slučajem čeka na stanici, samo dva metra ulevo, rekla bih da je od onih koji su na velikom odmoru primećeni. Da mu u životu predstoji zanimljiv period… Njegovim pogledom, kada me ugleda, preleće senka neugode. Razmišljam šta uraditi. Ne mogu se vratiti u zgradu, osećam da on zna šta se nalazi u kesi koju držim. Ne mogu otići niz ulicu jer to bi značilo da ću ga možda, izbegavanjem – povrediti?

On bi tada znao da je i meni neugodno, da sam pobegla, a tuđe sažaljenje uvek boli. U deliću sekunde (poslušajte ovo, konsultanti) ljudsko biće se odlučuje na igranje uloga – jer će „šteta“ tako biti najmanja. A, uloge su sledeće: ja sam ta koja baca smeće, on je taj koji po njemu prebire radi ekonomske isplativosti sirovina i sl., sve legitimno, sve pet – krećemo… Prilazim ne želeći gledati nigde, ali savršeno je jasno da gledam u njega (gledaju moje ruke, moja odeća). On svo vreme izgleda kao da čeka, okrenut je poluprofilom ka meni i na prazno „šeta“ onu svoju antenu za prebiranje po smeću, a to jeste položaj koji isčekuje… da priđem, završim, nestanem…

I onda završnica. Spuštam kesu u kontejner, pazim da je spustim neutralno, ni prenežno ni pregrubo (pokreti se lako čitaju), i na pristojnu udaljenost od njega, opet, ni preblizu ni predaleko. Osećam da treba da izgledam cool i da na taj način poručim da ništa nije neobično – u vezi njegovog slučaja. I dok se okrećem za nazad probija se, gura u prvi plan, jedan nepredviđen kontakt očima, i sve u momentu staje, sve pada u vodu… Trenutak istine… Lepo se vidi ko je ko… On je dečko u bomber jakni i uskom džinsu, sa lepuškastim licem i čini mu se da ima potencijal, oseća ga… a, ja sam to jutro, taj dan, taj svet – i posedujem sumnju… I zato je šteta što umesto mene nije izašla da baci đubre komšinica Mica (80 god.) jer ona nikad ne bi posedovala sumnju. Ona bi mu verovatno rekla nešto poput gledaj sine kako lepo radiš. I kako si lep i mlad. I hi hi hi, i ja sam nekad bila lepa i mlada… Na povratku razmišljam – komšinica Mica, ona je taj treći faktor… Ona je, očito, grubi rokenrol.

Zapratite nas na društvenim mrežama Facebook, Instagram, Youtube i pridružite nam se na Viber public chatu.