Norin dnevnik: Zbogom, crni blejzer
Desilo se prošle nedelje da mi je tv kanal na kojem emituju vesti 24 časa na dan otvorio oči o odevanju. A, možda i o životu. O životu i odevanju u zimskim mesecima, svakako. Naime, gostovala je urednica glamuroznog časopisa. Voditeljka je pitala – Praznici su pred vratima, šta da obučemo? Ne oklevajući, gošća je krenula da odgovara, jedna iza druge na ekranu su se nizale toalete, a sve su imale jednu stvar zajedničku. Bile su nenosive.
Vrtoglavo kratke suknjice sa gustim naborima tila, vrtoglave štikle s platformom u bojama voćnih sladoleda i za finale – u crvenoj.
U takvoj biste odori nesumnjivo izgledali kao višnjica na vrhu koktela Tim Kolins i moglo bi vas se pojesti, ali onda je voditeljka koja je pet minuta pre toga izveštavala o bombašu samoubici u Pakistanu nestrpljivo upitala – Da li u današnje vreme jedna „realna“ žena to zaista želi da obuče?
Evo, ona prva bi u tim potpeticama mogla da pogine… obrazložila je.
Gošća je imala odgovor, ali ga nisam slušala…Posmatrala sam umorno lice voditeljke koja je sebe nazvala realnom, i odjednom sam navijala za ovu drugu, za glamur ženu i njene kombinacije „na ivici razuma“ – iako je moj ormar oduvek pun razumne, realne odeće.
U subotu na kafi u popularnom kafiću, okružena energijom sastanaka na koje se čekalo cele nedelje, uviđam da to ima veze sa željom da se živi… Sa pobunom protiv mraka. Jer mrak u decembru pada već u četiri popodne, i probajte se protiv njega boriti samo crnim blejzerom, „nosivim“ u svim prilikama.
– Treba da kupimo nešto ludo ovaj put, nešto što ćemo obući samo jednom – kažem Jeleni, drugarici sa kojom pijem kafu. Ona je do sad takođe bila u mom minimalističkom taboru, ali kaže da razume. I njoj treba trenutak koji će pobediti večnost… Neki cvet koji će da stoji posred čela.
U kafić ulazi devojka sa upadljivim aksesoarom. Prepoznajemo i max marine čizme. Da je situacija uobičajena, u neverici bih pitala – Čemu tako nešto? Za čizme bih pitala – Neka mi pokaže svoj listić od plate! (jer šta će ti moda koju realno ne možeš da finansiraš). Ali ovaj put ćutim.
Možda sam odlučila da se ne radi o nerealnosti, već o nežnosti prema sebi. I možda sam odlučila preživeti – dok ne stigne proleće.
Pročitajte i…Norin dnevnik: Van crvenog tepiha
Zapratite nas na društvenim mrežama Facebook, Instagram, Youtube i pridružite nam se na Viber public chatu!