Norin dnevnik: Ženama u tridesetim je „zabranjeno“ da nose mini-suknje?!
Četvrtak je, dva sata pre ponoći. Lepotice su odavno prestale da jedu, grad je okupala nova kiša, kućni ljubimci šljapkaju po baricama, a za njima vlasnici. Veče kao svako drugo izuzev jedne sitnice. A, i ta sitnica na globalnom planu ne znači mnogo, iako na mikro planu može da bude kao da vas je uzdrmao omanji potres… Naime, danas sam izašla u mojoj omiljenoj mini suknji, a vratila se u „degutantnoj“ mini suknji – kako je (iza leđa) komentarisao jedan moj kolega, proglašavajući da sam, u 37-oj, službeno prestara. Za takvu vrstu odevanja. (Život me je puštao do tad.)
Ok, na stranu suza zbog toga što to znači jednu manje osobu za kafu (verovala sam da smo prijatelji)… nego, cela pojava mi je fascinantna, i primećujem da se tu radi o nekakvom krkljancu. Kako mi žene vidimo sebe, i kako nas vide drugi. Pazi, taj Eustahije (tako ću ga nazvati) smatra da žena u mojim godinama treba da se oblači „dostojanstvenije“, a to u prevodu znači da pod a ) treba da postane svesna gubitka (mladosti), i pod b) da počne da je tiho oplakuje odećom monahinje od sada pa do večnosti (čitaj još pedesetak godina).
Mislim da taj stil modni časopisi nazivaju „bezvremenska elegancija“, i možda bi to i bilo tako da se u međuvremenu nije pojavila Zara koja je ženama iznad tridesete poslala jasnu poruku – Zašto da trunete u odeći boje zidova kada mi možemo da osmislimo stotine look-ova godišnje da se njima zabavljate? I, eto, Eustahije, uglavnom ćeš nas nakon posla naći tamo kako pokušavamo sve te besove da ispratimo, a to, veruj mi, ponekad nije nimalo lako.
Što je u neku ruku i fer, zar ne misliš? Fer je što su neki pametni ljudi ukapirali da će više novca moći da zarade ako svoju ponudu usmere na žene koje rade i zarađuju umesto na one koje još idu u školicu. Čista matematika.
Ali, da se ne udaljavam previše od teme. Tebe zapravo muči kada neke od nas pokušavaju da izgledaju mlađe nego što jesu. I toga verovatno ima, ali čini mi se da su to u najčešćim slučajevima žene kojima ste uspeli da prodate priču o izvodu iz matične knjige rođenih. Koje svoje „brojke“ posmatraju u strahu (sram te bilo, Eustahije). Jer, većina nas, ovo će ti možda zvučati čudno, uglavnom želimo da izgledamo LEPO. Znaš li ti koliko treba da se izgradi lični stil? Da počneš da nosiš šorc? Da uopšte shvatiš da imaš noge? A, to su tek dečje bolesti…
Ozbiljna žena pred sobom ima puno teže zadatke: da odećom pokaže ko je, ali isto tako da pokaže ko želi da postane. Da se obuče za prilike, situacije, mogućnosti i aspiracije (želje, Eustahije). Da ostavi utisak, zadobije divljenje i poštovanje ili da privuče pažnju. Mi smo svo vreme u konstantnom i dinamičnom procesu, kapiraš? A, ti bi da nas upucaš usred toga, ko pticu u letu…
Nema više kafa.