Novosti iz školskog dvorišta
Vaš dopisnik sa lica mesta
Pričao sam vam već da živim toliko blizu jedne osnovne škole da deca praktično trče po mom dvorištu kad je veliki odmor ili kad zbrišu sa časa. E, kakav se neverovatan sociolog, psiholog i pedagog probudio u meni u poslednje vreme, dobro je da imam gde da delim svoja zapažanja iz ove oblasti.
Stalno ovde pozivam na žensko „uzvraćanje udarca“ u svim slučajevima agresije. Od verbalne, pa do one najgore, fizičke. E, video sam nešto od čega sam bio dobro raspoložen tri dana…
Sva deca izgledaju isto, ili se bar trude da bude tako. Jedan, ili jedna, u sto žudi za nekim vidom individualnosti i te klince ne možemo ni da primetimo.
Zato se uvek od srca obradujem kad god vidim neku „ludu“ klinkicu ili klinca koji nosi crno, sluša buku, ima neobičnu frizuru i nosi neku knjigu u ruci. Nekoga ko će me ubosti u oko kad pogledam u more ružičastog i drečavog i njanjavog. Uvek je bilo takvih a samo u njima leži nada. Klica drugačijeg, promišljenog i kreativnog. I teško im je! Fudbal i estrada stalno šalju svoje male pešadince da ih maltretiraju i proganjaju. Da ih kazne što neće sa njima u toplu kaljugu.
Posmatrao sam kako grupa „in“ dece proganja jednu „mračnu“ devojčicu. Bukvalno su je saterali do zida i streljali je uvredama i poniženjima. Bilo je odvratno za videti. Taman sam hteo da opet budem ludi komšija pravednik kad je mala, slatka veštica uzela vazduh i uzvratila paljbu…
Drage moje, ja nikada nisam video takav preokret. Dva mala trenerkaša koja su se isticala u svireposti počela su da cmizdre od onog što im je klinka u crnom sasula u lice. Imao sam utisak da će joj krenuti vatra iz očiju i da će stvari okolo početi da lete i padaju po zlim derištima.
Ali, koristila je samo reči! Čist otrov. Ne smem ovde da napišem šta im je rekla (ni odvratnosti koje su prvo oni njoj urlali), ali verujte mi da će bar dva mala nasilnika dugo jecati u jastuk i preispitati svoj stav prema ženama.
Video sam da je bila povređena. Imala je suzicu u uglu oka ali niko nije primetio. Završila je svoje izlaganje i samo prošla kroz nemi špalir, otišla svojim putem, na čas. Ja sam to gledao kroz ogradu i stiskao kvaku auta, ne verujući čemu prisustvujem.
Ovo će zvučati prilično creepy, ali ja bih tako voleo da na tu devojčicu stavim malecni uređaj za praćenje da vidim šta će sa njom biti u budućnosti!
Sad mi je nada dublja nego strepnja, kako to slučajno lepo reče jedan izuzetno zli starac…