Odbrojavanje je počelo

Foto: Mladen Sekulić

Ju-huuuu, rekla je Gaga i okačila stopedesetosmu kuglu na jelku. Nova godina je za nedelju dana. Raduješ li se, Dubravka? Radujem, rekla sam i prevrnula očima. Kako da ne… Evo, sva treperim od sreće. Što si neka? Čemu taj cinizam…? Raduj se. Imaš čemu. O, stvarno, dobro je da si mi rekla, jer ja sama nikada ne bi’ znala…

Čemu da se radujem? Tome što će mi, nakon nedelju dana prežderavanja, trebati ceo mesec da ponovo uđem u stare farmerke? Ili što će nam prvog januara doći gosti na ručak..? I što će me tetka i teča uhvatiti u unakrsno ispitivanje na temu drugog deteta i šta mi, zaboga, čekamo, nije život sto godina,

Beba već krenula u školu, a mi tako… I što neće ni supu pojesti – a već će krenuti o politici i džaba ću pojačavati radio – pašće teške reči, familija će se podeliti na ove i one i ostaće u svađi bar do Prvog maja – mogu da potpišem. I što će mi nakon svega faliti pet dana ozbiljnog odmora da dođem sebi… Čemu da se radujem kad znam da ne mogu ništa da promenim?

O, možeš. I te kako možeš, primeti Gaga. Prvo, prihvati da ne možeš promeniti druge. Tvoj teča je takav kakav je. Tetka isto. U tvojim godinama, imala je koliko…? Četvoro dece. Zato je i čudi što ste vi stali na jednom. Takva je poslednjih šezdeset godina i sve dok je živa – neće joj biti jasno. Rođaci nisu tako strašni, samo ako se čovek malo prilagodi.

Drugo, za tvoju familiju ti nisi udata žena, ni majka. Za tvoju majku ti si i dalje ona neodgovorna klinka, koja ne vodi računa ni o čemu i na minus deset zaboravlja da stavi šal. Tako je kako je. Ona ne ume drugačije. Što se pre navikneš na pitanja ’’kad ćete drugo’’ i ’’mogli biste već jednom da kupite ozbiljan sto za ručavanje’’ – biće ti lakše.

Treće, drži ih podalje od pića. Čašica više može skupo da košta. Tačno je, ima onih koji se zarumene, pa razvesele, pa zapevaju, ali većina ih je samo gora kopija sebe u treznom stanju. Ako baš i ne znaš šta da radiš, opali s decom ’čoveče ne ljuti se’ u drugoj sobi, bar nećeš morati da gledaš Dnevnik s matorcima.

Ako te nervira to čvrsto držanje tradicije – i to što se svake godine ne odstupa od ruske salate, sarme i pečenja, i tvoj predlog da za promenu spremiš nešto lakše ne nailazi na razumevanje širokih narodnih masa – iskuliraj. Mene jednom zamalo da linčuju što sam preskočila pihtije. Drži se sigurnog plana. Igraj svoju ulogu. I zaboravi na švedski sto. Uostalom, nije ni to doveka, proći će.

Lako je tebi da kažeš kako će proći, pomislim. Poslednji put si imala goste kad su nam uveli sankcije. U tvoju kuću se ne ulazi k’o da se ne valja. Priznaj da naplaćuješ ulaznice familiji, zato ih nikad i nema…?

Nema ih zato što su daleko – reče Gaga. I treba da si zahvalna što imaš toliku rodbinu. Ja ponekad sama sebi izgledam kao repa bez korena, tako bez igde ikoga. Pola familije mi je u Kanadi, pola na Novom Zelandu, kome ja da se nadam…? Kome? Pa ako ti baš toliko fale – dam ti ja pola mojih, može? Ček’ da se javim…

… Znam, mama… Jeste, mama… Jesam, mama… Kupila sam kupus. Pa šta ako je kupovni… Ništa mu ne fali. Nismo mogli da kiselimo… Prosto zato što ne mogu da držim kacu s kupusom u špajzu… Ne mogu… ima vitamina ce i u limunu… ne, nećemo se porazboljevati… kakvo meso…? Suvo…? Imam. Kupio Vlada… Dimljeno, lepo, natenane… Biće dosta… Aha… Ne moraš… Sve sam… jesam… imam… šal… imam… i potkošulju i grilonke… ne idem gole glave, mama. Gde ćemo za Novu godinu…? Ne znam, baš sam razmišljala o Novom… Sadu? Neeeee, mama, Zelandu.

Pišite Dudi na [email protected]!