Oh, Rudi, ti uz mene budi

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

Dve su osnovne potrebe u mom životu, za ljubavlju i hranom. Glad za jednom i drugom pretvara me u razjarenu zver. Pouzdano tvrdim da, kad sam sita, postajem bolja osoba. Opuštena, nasmejana, smirena, lakše dišem. Sve može! Kad volim postajem cela. A kad se te dve karike spoje, dobijam blaženi osećaj sigurnosti, na čijim krilima mogu da lebdim, srećna i zadovoljna.

Inače, u životu se sve vrti oko hrane. Uz hranu se upoznajemo, pregovaramo, dogovaramo, slavimo, tugujemo, rastemo, zavodimo i zabavljamo. Mnogi se usude da žive bez ljubavi, ali bez hrane malo kome to polazi za rukom.

Nisam od onih solarnih tipova. Sunce obilato koristim u druge svrhe. Palim se na tanjir prepun đakonija samo za mene spremljenih. A upravo taj utisak imam dok svako jutro, uz doručak, gledam Rudolfa kako kuva. Da to što kuva samo za mene sprema i da se samo meni obraća.

Samo što ne klizim niz ekran, opčinjena i očarana njegovim šarmom i umećem. Ne znam u čemu je fora i zašto tako na mene deluje žgoljavo, u plavo izblajhano čeljade,ali ja ostajem netremice prikovana uz ekran sve dok me gleda kroz svoje pametne naočare. Uostalom, da li je iko ikada uspeo da objasni ljubav?!

Znam da nisam jedina al’ ne dam nikom da mi narušava ovu ljubavnu iluziju. Ljubav ionako traje sve dok verujemo. A kad verujemo, na dobrom smo putu da nam se želje ostvare. Čak i kad ne mislimo na njih, energija ide svojim nezaustavljivim tokom.

Mene je dovela tačno pred vrata rezidencije holandskog ambasadora i njegove ljupke supruge, naših domaćina susreta sa Rudolfom. Nisam ni mislila da ćemo se ponovo sresti ali, eto, opet nas zajedno.

Sva sreća da ni svi slasni sarajevski ćevapi, šareni bureci, tufahije, baklave, klepe ni kljukuše nisu uspeli toliko da obuzmu pažnju mojih dragih prijateljica, Meri i Nataše da me ne pozovu da dođem na party sa Rudolfom.

Ah, ta hrana! Još dok su se prepunih stomaka i uspešno obavljenog posla vraćale iz Sarajeva, kola natovarenih domaćim specijalitetima, setile su se da me pozovu i na tome sam im neizmerno zahvalna. To se zove pažnja. Najdragoceniji poklon koji možemo podariti drugima je naša puna pažnja.

A kako Rudolf kaže, upravo to je najbitniji sastojak svakog jela! Koliko smo pažnje spremni da posvetimo trenutku spravljanja obroka za naše drage ljude, toliko smo spremni da im se posvetimo u celosti.

I da, bio je divan, zabavan, šarmantan, zavodljiv, baš kako deluje na malom ekranu. Zrači harizmom kojoj se ne može odoleti. Svoju veštinu u kuvanju nam je demonstrirao tako spontano i jednostavno da nas je ubedio da to svi možemo da ponovimo kod svojih kuća. A kad se spoje ljubav i veština dobijamo remek delo!

Pokazao nam je kako da unesemo dodatno misterioznu i zanosnu aromu u čašu šampanjca, stavljanjem male kocke šećera, prethodno natrljane pomorandžinom korom. Ako hoćete da limun iscediti direktno u šolju čaja, zasecite jezičak po njegovoj sredini, pre nego ga presečete na pola. Na taj način jezičak kore limuna poslužiće lakšem slivanju soka na željeno mesto.

Bio je pravi užitak gledati ga i slušati. A tek koliko strpljenja je imao da sa svima razmeni po koju reč i da se slika! Jedna gospođa se baš unela u temu. Detaljno mu je prepričavala kako je pravila palačinke od krompira prema njegovom receptu i kako joj nisu baš najbolje uspele.

Pažljivo je saslušao i dobro razmislio, sve sa podignutom obrvom i palcem i kažiprstom na bradi, pre nego joj je dao konačan savet: ‘Ma nije bitno kako izgledaju, sve do su ukusne!’

Nema ko se nije slikao sa njim tog popodneva. Čak su i fotografi stali u red! Tek kad je poslednjem gostu izašao u susret, otišao je na snimanje emisije kod Ivana Ivanovića.

Put do srca definitivno vodi preko stomaka. Nema iskrenije ljubavi od ljubavi prema hrani. Otuda izreka: ‘I love you like a fat kid loves cake!’

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations