Nastavak Dudine kolumne iz oktobarskog izdanja magazina Lepota&Zdravlje

Osoba A, predstavite se

L

og in, pisalo je. Oklevala sam… Ako se ulogujem i startujem rođenog muža, alijas Broja Jedan, koji je negde na mreži i čeka da mu se javi ‘’ženska osoba, raspoložena za razgovor i druženje, do trideset godina…’’, i koji ne zna da se iza nicka Kendi, krije niko drugi nego njegova Duda…? Mislim, šta ću postići? Ako se Broj Jedan primi na Kendi, Duda će da odlepi. Ako se Vlada, nekim čudom, i ne primi na Kendi – Duda će svejedno opet da odlepi, jer joj je muž, u čiju ljubav nije sumnjala – u potrazi za sajber avanturom…? Znači, odlepiću svakako, samo je pitanje – koliko. Pa, otprilike onoliko koliko on daleko bude spreman da ide u potrazi za tom ‘’raspoloženom za razgovor’’.

Log in, blinkalo je. Ok, pomislila sam. To je to. Nema tu šta. Idemo do kraja. Dudo, hrabrila sam se, sad ili nikad. Kendi, napisala sam. Enter. Broj Jedan je već bio onlajn. A meni ovamo priča kako se ubi od posla…? Aha, evo, vidim… Šta ću sad, pomislila sam. Kako se startuju tipovi…? Ovo nije bilo kad sam ja bila mala. Chat…? Ok. Zdravo, napisala sam u mali ekrančić u uglu ekrana. Možda je trebalo da napišem ĆAO? Zdravo je nekako staromodno… Onda sam brže bolje dodala smajlija. Enter.

Zdravo, uzvratio mi je. Kako si, nastavila sam da kuckam. Ok, rekao je. Šta radiš, pitala sam. Smaram se na poslu. Malo je falilo da napišem ‘’Šta ti radi žena? Kako Beba?’’ ali sam se uzdržala. Ipak, morala sam da saznam koliko daleko je zaista spreman da ide. A ti, upitao je. Ništa, rekla sam. I ja se isto… smaram. Sram te bilo, kretenu jedan pokvareni, je l’ treba srce da mi stane…? Vidiš li na kakve sam niske grane zbog tebe spala, uhodim sopstvenog muža…?!

Kendi, pa da se smara? To ne ide – napisao je. Osetih kako me podilaze žmarci. Nemoj da ti Kendi sad dođe tamo, pomislila sam. Ipak, ostadoh dosledna sebi. Pa eto, i Kendi ponekad ima svoje minute, odgovorih. Ko te naljutio? Kreten od muža, ispalih. Biće da muževi i nisu tako pouzdana kategorija, kao što se priča. Ti nisi oženjen…? Nisam. I nisi pomislila sam, od danas se smatraj razvedenim. Kako to…? Tako, još nisam našao onu pravu… Baš mi te žao. Pa, nađe li se šta, ovako, na netu? Ništa posebno, tu i tamo, uleti ponešto, ali ništa ozbiljno. Uleteće tebi štikla u glavu, samo kad mi dođeš kući, manijače.

Pa dobro, ako budeš bio uporan…ko zna, možda ti se i posreći. Možda si baš ti ta koju sam čekao celog života…? Smajli. Možda i jesam. Videćeš ti svoga boga kad te ja sačekam… Hej, ti baš znaš da se udvaraš… A tek sam počeo… To ti misliš da si tek počeo. Završio si, batice, za sva vremena. Više od ovog mi ne treba, dovoljno sam videla. Duga je noć, napisala sam. Meni se ne spava. Smajli. Ni meni, napisao je. Ni tebi? Sad ti se ne spava, džukelo jedna, a meni ovde na trosedu zakuntaš u pola devet. Mrtav sam umoran, Dubravka… Aha, kad bi se lagali.

Gde ti je muž, pita me Broj Jedan. Radi. U ovo doba…? Šta ćeš, taj više voli svoj bedni posao nego mene. Šteta. Ne zna šta propušta. Ja, da imam takvu ženu, ne bi’ ni pomišljao da radim. Zapamti šta si rekao. Može li ovo nekako da se snimi…? Čisto da imam za kasnije…? A tvoja žena? Nemam ženu. Jesi li siguran? Milion posto, zašto pitaš? Onako, mislim, ovde ste svi neoženjeni. Dok se ne dokaže suprotno. Izvini, neko mi zvoni. Mora da je Gaga. Ne može da izdrži, beštija jedna. A lepo sam joj…. Vlado…?! Otkud ti…?!

Kako ‘’otkud ja’’? Pa došao. Znam, ali… zar…ti… nisi….? Mislim, nisi na poslu…? Kao što vidiš – nisam. Ali…?! Ti jesi na poslu, treba da si na poslu… Jer ako ti nisi na poslu, ko je onda Broj Jedan? Kakav broj jedan, Dudo, helouuuu…? Jesi ti cirkala nešto, šta ti je..? Nije mi ništa, kažem i panično pritiskam eskejp na tastaturi. Log off, log off… molim te, ugasi se… Opet si nešto zeznula na kompu…? Ma, neeeee…. igrica baguje, ništa ozbiljno. Vlado… Molim… Jesi li ti Broj Jedan? Jesam li ja šta…? Ništa, dušo, zaboravi.